Ђура Даничић једна је од најважнијих српских личности 19. века, а свој печат оставио је на најважнијим стварима за један народ – језику и писму.
Рођен је у Новом Саду, као син свештеника Јована Поповића. Самим тим, носио је презиме Поповић, а мало људи зна и да му је крштено име било Ђорђе.
Због чега је дошло до промене презимена?
Када је имао само 21 годину, Ђура је упознао Вука Караџића и почео да му помаже у издавању другог издања Речника. Написао је и одбрану Вукове реформе и хтео да је објави под псеудонимом Ђ. Југовић, међутим, његов рад у Бечу био је цензурисан и није могао да се штампа.
Запутио се у Будим, где му је цензор Јован Поповић одобрио штампање његовог дела, али под новим псеудонимом – Ђуро Даничић.
Лажно презиме Даничић, баш као и Југовић, било је инспирисано јунацима из српске народне поезије. У првом случају браћа Југовић, а у другом, Даничић Виде.
Те 1847. објављен је његов „Рат за српски језик и правопис“, а од истог момента Ђура је престао да користи презиме Поповић, већ је до краја живота био Даничић.
Делимично успешан покушај реформисања српске латинице
Даничића је смрт затекла изненадно, када је на одмору у Загребу покушавао да заврши Рјечник хрватскога или српског језика. Међутим, његов дотадашњи рад на том делу није био узалудан.
У његовим списима налазио се предлог за реформу латиничног писма, којим би се избацили диграфи.
Диграфи су слова која се пишу са два знака, којих у ћирилици нема (dj, dž, lj, nj). Даничић је желео да тако буде и у латиничном писму, па је предложио да их замене đ, ļ, ń, ģ.
Прихваћен је само нови облик латиничног слова ђ, симболично првог слова Ђуриног имена.
Његов допринос српском језику није био само знак đ
Осим већ поменутог дела, „Рат за српски језик и правопис“, у ком је већ примењена Вукова реформа, Даничић је 1850. издао и превод Старог завета. Његово ауторско дело је и Мала српска грамтика, издата такође 1850. године, а у периоду након тога проучавао је српски језик кроз радове о синтакси, облицима и акценатским студијама.
Издао је и „Житије Св. Саве“, „Житије Св. Симеона“ и још нека историјски важна дела за Србију. „Преводио“ их је на реформисани језик, писао реформисаним писмом, и тиме значајно допринео да Вукова реформа заиста заживи, те да српски народ добије дефинисан књижевни језик.
Ђура Даничић најчешће је окарактерисан као филолог и лексикограф, а осим истраживачког и научног рада на српском језику, радио је и као библиотекар, професор и преводилац.
Детињство је провео у Новом Саду, а његова родна кућа налази се у Улици Златне греде, број 31.
Осим првих 20 година живота, у Новом Саду био је и 1852. године, а током живота радио је у Будиму, Бечу, Београду и Загребу, где је на крају и преминуо. Сахрањен је, по својој жељи, у Србији, на Ташмајданском гробљу у Београду.
Преузмите андроид апликацију.
