Ђура Јакшић био је српски сликар, песник, приповедач, учитељ, а у сваком смислу те речи – уметник. Своје мисли неретко је претварао у приповетке, слике, али и поезију, а некада су се те уметности и преплитале.
Тако је настала слика „Девојка у плавом“
Када је имао само 23. године, Ђура Јакшић се заљубио у конобарицу кафане „Код белог крста“ у Кикинди. Долазио је у кафану, одбијао да га услужи било ко осим ње, али никада јој није формално пришао. Цртао је и скицирао, што је касније преточио у једну од његових најпознатијих слика.
„Девојка у плавом“ није мит, њено име је било Емилија Мила Поповић. Отишла је са Новосађанином Ђорђем Рајковићем, који је био глумац, а „сломљено срце“ које је оставила Јакшићу инспирисало га је и на писање песме „Мила“.
„Вина, Мило!“ — орило се
Док је Мила овде била.
Сад се Мила изгубила:
Туђе руке вино носе.
Ана точи, Ана служи,
Ал’ за Милом срце тужи.
Слика „Девојка у плавом“ изложена је у Галерији српске уметности 18. и 19. века у оквиру сталне поставке Народног музеја.
Мање познати „Таковски устанак“
Општепознати уметнички приказ Другог српског устанка припада Паји Јовановићу, али своју верзију насликао је и Ђура Јакшић.
Као и многи интелектуалци његовог доба, Јакшић је имао чврст национални дух, а поштовао је и волео лозу Обреновића.
Милану Обреновићу посветио је збирку поезије, а Милоша Обреновића је, осим кроз портрет, осликао и као вођу Таковског устанка. Слика је настала непосредно пред Ђурину смрт, двадесетак година пре познате слике Паје Јовановића.
Ова слика такође се данас чува у Народном музеју у Београду.
„Свети Георгије пешак“ са аждајом
Свети Георгије на сликама, често иконама, увек је приказиван на коњу са копљем којим убија аждају. Ипак, на платну Ђуре Јакшића исти јунак насликан је нешто другачије.
Препознатљиву сцену убијања „змаја“ променио је избацивањем коња из композиције, док је Свети Гоергије, сада на ногама, „усликан“ у моменту када извлачи своје копље из аждаје, а не у току напада.
Ова слика је, као и претходне две, у Народном музеју у Београду.
Цар Душан и Краљевић Марко – „становници“ Новог Сада
Већ се из претходних слика и прича могло закључити да је Ђура Јакшић био велики родољуб. Осим историје блиске његовом времену, осликаовао је и историју која му је била далека.
Тако су његове слике биле и портрети епских личности српске историје, као што су, између осталих Цар Душан и Краљевић Марко. Обе слике настале су 1857. године, годину дана након што је дошао у Нови Сад.
Једна просторија кафане била је претворена у једну од првих галерија слика у Новом Саду. Названа „Милетићева дворана“, ова соба била је украшена највише сликама Ђуре Јакшића, међу којима је, верује се, била и слика „Цар Душан“.
Данас се у Галерији Матице српске у Новом Саду чувају Јакшићеве слике „Цар Душан“, „Краљевић Марко“, „Устанак Црногораца“ и „Милева Протић Коцић из Пожаревца“.
Галерија Матице српске налази се на Тргу галерија 1, радним данима ради од 10 до 20 часова, петком од 10 до 22 часа, а викендом од 10 до 18 часова. Више информација можете наћи на сајту Галерије Матице српске.
Преузмите андроид апликацију.
