Главни извор фискалног дефицита у Србији је енергетски сектор, лане су се погоршала макроекономска кретања, убрзала се инфлација док је раст бруто домаћег производа био мањи него у земљама источне и централне Европе, оценио је данас председник Фискалног савета Србије Павле Петровић.
Он је је на панелу “Макроекономски трендови у Србији: изазови испред нас“ на Копаоник бизнис форуму који је данас почео у хотелу „Гранд“ на Копаонику, истакао да је висока инфлација у Србији и свету највећим делом последица шокова на страни понуде, а инфлацији је допринела и лоша економска политика у свету, као и грешке у монетарној политици.
“Србија у томе није изузетак, а она је код нас делом узрокована и неселективном фискалном политиком. Инфлација је у Србији код нас обуздавана контролом цена гаса и струје, које су лане у источној и централној Европи повећане више него код нас, али то је плаћено из будзета и то са 2,4 милијарде евра“, рекао је он.
Као главни фискални ризик за ову и наредну годину навео је губитке јавних предузећа у енергетском сектору и истакао да када је реч о Електропривреди Србије, ту цена није главни проблем, него систематски пад производње.
Према његовим речима, за оздрављење ЕПС-а су неопходне инвестиције и реформе, а највећи изазов за ово предузеће су инвестиције, посебно у енергетску транзицију јер ће у извозу бити ограничавани производи са великим садржајем угљен диоксида.
Указао је да је основно питање да ли је ЕПС, овакав какав је сада, способан да изведе те инвестиције и додао да је овом јавном предузећу неопходан бољи кадар који је способан да то уради.
Шефица Канцеларије ММФ-а у Србији Јулија Устјугова је оценила да ово нису лака времена ни за кога и као посебно велике проблеме навела инфлацију и како је обуздати, као и стање у енергетском сектору.
“Висока инфлација је проблематична и њени ефекти могу бити погубни. У Србији две трећине инфлације потиче из хране и енергије, а да бисмо је обуздали у свету су покренуте синхроне политике и препорука ММФ-а је да централна банка настави са стезањем монетарне политике“, рекла је она.
Истакла је да је у спречавању дивљања инфлације веома битно да се реалне каматне стопе доведу на позитиван ниво.
Према њеним речима, обуздавање инфлације не може и не би требало да буде само на монетарној, већ и на фискалној политици.
“Фискална политика је лане била веома строга, а савет ММФ-а је да би таква политика требало да буде настављена и у будућности“, нагласила је Устјугова.
Осврћући се на ситуацији у енергетици, истакла је да је добро што је ове зиме она била нешто боља него што се јесенас очекивало и да у ношењу са проблемима у овом сектору решење није само у прилагођавању цене, већ је важно подстаћи и штедњу струје, али и добро управљати државним предузећима која производе електричну енергију.
“Код енергетских државних предузећа мора да се унапреди управа, припрема се и закон који би то требало да регулише и он би требало да буде усклађен са смерницама ОЕЦД-а и да се ограничи утицај државе у раду ових предузећа“, рекла је Устјугова.
Говорећи о томе како проћи кроз глобалну кризу, истакла је да се Србија показала као добра инвестициона дестинација и да су у протеклих десет година инвестиције у Србији знатно повећане.
“За Србију је веома важно да постоји близина Европској унији као и конкуретна радна снага. Неопходно је одржати макроекономску стабилност, што инвеститори воле, као и владавину права“, рекла је она.
Додала је да не неопходно и убрзање зелене транзиције, као и развој људског капитала, који је кључан за раст продуктивности.
Vlada subvencioniše kupovinu elektrovozila od mopeda do manjih teretnjaka
Преузмите андроид апликацију.
