Почетна > Србија
Живот и стил Србија

Какве занимљивости о ћирилици смо сазнали на Инстаграму и зашто је треба користити?

Ћирилица је писмо које говори пуно тога, а понајвише о лепоти једне групе народа.
Фото: Градске инфо
Употреба ћириличног писма везује се за православне Словене и званично је писмо у одређеним земљама, баш као и у Републици Србији.

Иако се пуно тога учи у школи о ћириличном писму, понекад се дешава да сем стручњака који изучавају језик, многе занимљивости остану скривене за ширу масу.

На инстаграм страници cuvajmo_nas_jezik  пронашли смо занимљиве разлоге зашто писати ћирилицом.

1. Према првом разлогу наводи се Устав Републике Србије, односно члан 10. који се односи на језик и писмо, а гласи:
У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћирилично писмо. Службена употреба других језика и писама уређује се законом, на основу Устава.

Закон о очувању ћириличког писма усвојен је 2021. године када су заједно Република Србија и Република Српска донеле одлуку на Дан српског јединства, слободе и националне заставе, да Законом о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћирличког писма шири и негује српско писмо кроз што већи број људи и предузећа, што се посебно односи на јавне установе, предузећа која се финансирају од јавног капитала и јавне медијске сервисе.

2. Писмо православних Словена (Руси, Белоруси, Украјинци, Бугари, Македонци и Срби) је ћирилица, а католичких Словена (Пољаци, Чеси, Словаци,Словенци и Хрвати) латиница.

На страници Удружења за одбрану ћирилице „Добрица Ерић“ стоји да је ћирилица семиотичко обележје православне словенске културе. Иначе се назив ћирилица везује за Ћирила и Методија односно његове за ученике који су дали овај назив јер се стварање азбуке приписивало Ћирилу.

3. Сва писана дела у српском народу, од појаве писмености до стварања Југославије писана су ћирилицом, без обзира где су настала.

Писана дела на ћирилици у прошлом времену су представљале не само дух једног народа, већ и дух једног језика. На ћирилици су се писана дела спајала и представљала један идентитет који говори о словенском народу, а путем српских дела и о Србији.

4. Ћирилицом је написано Мирoслављево јеванђеље – један од најзначајнијих споменика српске и јужнословенске, односно српско-словенске писмености из 12. века. Даље се наводи да је и Свети Сава – отац српског народа писао ћирилицом.

Мирослављево јеванђеље је књига из 12. века која је написана за Мирослава, брата великог жупана Стефана Немање. Као стари спис сведочи о развоју писмености и писма у Србији, али и о тексту јеванђеља који се сврстава у најстарије словенско издаваштво.

5. Сву српску књижевност насталу у Хрватској и Босни која је писана латиницом, у Западној Европи сматрају хрватском књижевношћу, искључиво због писма којим је писана.

Ћирилица је вековима мењана јер је језик подложан променама. Промене у језику су нужне јер је реч жива. Ћирилица је ипак, у свом том мењању, задржала сву лепоту једног писма, поготово јер је јединствена и као таква треба да се негује, оснажује и везује за одређено ткиво – матично ткиво.

6. Још од времена Марије Терезије забрањује се ћирилица у школама, штампаријама, приватном животу (ћирилички натписи на кућама су морали бити уништени; смртовнице су морале бити написане латиницом) и књигама. Затим за време Првог и Другог светског рата…

Ћирилица је често бивала заборављена и маргинализована, иако је јединствено и поносито обележје једног народа. Она је у Србији, поготово у 20. веку, изједначавана са латиницом што је умного довело до заборава на њено вековно постојање и значај.

7. Немачки офтамолог др Вернер Вебер назвао је српску ћирилицу „првом азбуком света“. Он је одбранио докторску дисертацију у Лајпцигу 1937. године на тему „Азбука света“, када је установио да је српска ћирилица „одмор за очи“.

Можемо само веровати и претпоставити да је др Вебер мислио да је ћирилица, од свих писама, најлепша на свету.

8. За осми разлог наводи се цитат Матије Бећковића:
„Сваки окупатор је прво забрањивао ћирилицу. И да нема никаквог другог разлога да је сачувамо, тај би био довољан. Ако не знамо разлог зашто је ћирилица забрањивана можемо да их питамо…“

О култури једног народа, његове историје и развијености најбоље сведоче његове заоставштине. Оне када умру, негује се само култура заборава која временом постаје све бројнија.

Очување ћирилице је мото редакције Градске инфо која све вести на порталу пише примарним српским писмом односно ћирилицом. 

Kako će izgledati „turbo“ kružni tok na rasrkšću Bulevara cara Lazara i Fruškogorske? (FOTO/VIDEO)

Преузмите андроид апликацију.