Ово је веома променљив процес.
Често осећате досаду, слабу мотивацију, па вас чак претерана жеља за пефрекционизмом блокира да ишта и започенете?
Не постоји особа која одлаже све своје обавезе, а тако ни особа која је увек потпуно ефикасна. Постоје људи који прокрастинирају у неким областима свог живота, док су у другима ефикасни.
За прокрастинацију постоје видљиви, и мање видљиви разлози. Различити разлози производе различите исходе. Одлагање може бити проблемска навика, симптом сложеног облика.
Одлагање може почети од процене да је одређена активност досадна, компликована или узнемирујућа, уколико не постоји мотивација за усмеравање пажње и одржавање понашања.
Даље, један број људи не уме да организује своје време, нити да ефикасно постави циљеве, па у недостатку свог времена одлажу обавезе.
Ниска толеранција на могући нежељени исход, омета људе у остваривању многих циљева. Ниска толеранција се јавља када особа мисли да не може да толерише неизвесност, верује да не може да поднесе одређену ситуацију, и избегава је. Огледа се у ирационалном уверењу, да све што раде у животу мора бити лепо и занимљиво, а уколико то није тако, то је онда ужасно и неподношљиво.
Особа верује, да не може поднети непријатност због будућег циља, осећа да мора да је избегне, без обзира на цену одлагања. Супротно дугорочном хедонизму, који подразумева подношење краткорочне фрустрације зарад дугорочног задовољства, особа која прокрастинира није у могућности да изабере да се одрекне тренутног олакшања зарад пожељнијег циља. Сопствене потребе морају бити задовољене, а осећања непријатности морају брзо нестати.
Анксиозност може изазвати прокрастинацију. Уколико је особа забринута да је активност претња, и да не може контролисати ситуацију, може да превлада потреба да се упусти у обављање сигурније активности, услед страха од неуспеха, и нелагоде услед процењивања. Особа која сумња да неће успешно урадити посао, прибегава одлагању. Страх од неизвесног исхода, или услед стреса од одређене активности доводи до избегавања.
Перфекционизам може изазвати анксиозно размишљање и подстакнути одлагање.Особа са превисоким очекивањима, инсистира на постизању савршених резултата и решења. Из тежње за непогрешивошћу, особа себи оставља сужен избор: да греши и да због тога очајава, или да одбија да уради нешто.
Људи са израженим перфекционистичким цртама, склони су одлагању обавеза, управо из страха да ће направити грешку, уколико верују да не могу успети на нивоу на којем мисле да би требало. Страх од неуспеха кроз поглед ирационалног перфекционизма, води до става да је „боље не покушавати, него доживети неуспех”. Оваква црно-бела перспектива води до повлачења.
ВЕЖБА – Петоминутни план
Ово је вежба која може да помогне код одлагања. Подразумева одлуку особе да почне да ради на одређеној активности пет минута, и након истека времена- да одлучи да ли ће да продужи на још пет минута.
Петоминутни план се може користити у многим ситуацијама. За учење, рад на пројекту, тренирање, такође и у одвикавању од пушења. Тако, на пример, када пушач који престаје да пуши пожели да запали цигарету, мери себи време, па након пет минута одлучи да ли жели да издржи још пет минута да је не запали. Циклус се понавља, све док особа не превлада своју фрустрацију услед суздржавања од активности, или од извршавања активности.
Pronađite sreću: Devet stvari koje treba da uradite kako biste pronašli unutrašnji mir
Преузмите андроид апликацију.
