Музеј Војводине, у циљу неговања нематеријалне културне баштине поводом Белих поклада, организује 28. по реду Машкараду – маскирану поворку, којом се представљају већ заборављени покладни обичаји у Војводини.
Ове године учесници Машкараде се окупљају у петак, 24. фебруара, до 12 часова у парку Присаједињења између зграде Музеја Војводине, у Дунавској 35 и Дунавској 37.
У 12 часова ће се формирати Поворка, која ће уз музичку пратњу продефиловати Дунавском улицом, Змај Јовином до Трга Слободе, потом се истим улицама упутити до Дунавској парка.
У Салетли ће се програм наставити и доделити награде и признања најуспешнијим маскама. Учесници Машкараде су деца ПУ “Радосно детињство“, приватни вртићи, основне и средње школе, КУД-а, удружења граћана као и сви заинетресовани појединци и групе.
Учесницима Машкараде послужиће се традиционалне крофне.
Покладни обичаји
Последњи дан пред почетак поста назива се покладама. Највише обичаја код православних везано је за Беле (Велике, Ускршње) покладе, које падају уочи Ускршњег поста, најдужег и најстрожег поста у години. Ови обичаји су се вршили током читаве недеље која је претходила том посту (Беле недеље), а Беле покладе (у недељу) су њен врхунац.
Трпеза је била богата белим мрсом јер је следио вишенедељни период уздржавања. Отуда и назив Беле покладе.
Посебно место у тим обичајима имали су маскирани опходи.
Покладне поворке са маскама шире су познате као карневали, пролећне маскиране поворке, а карактеристичне су не само за наше просторе, него за европску традиционалну културу. Прерушавање уочи ускршњег поста је било познато код већине етничких заједница у Војводини. У неким местима се и даље одржава, док је у неким заборављено.
Време њиховог одржавања је зависно од црквеног календара: тако су православни прослављали целу Белу недељу, са Белим покладама као врхунцем, док је код католика то било најчешће у недељу, понедељак и уторак, пред Пепељаву среду. У Војводини је покладни опход под маскама најчешће симболично обилажење домаћинстава у којем учествују деца и омладина.
Маска је распрострањен реквизит у народним обредима, нарочито у зимском циклусу и почетком пролећа, а веровало се да се помоћу њега маскирани ослобађа своје личности и добије магијску моћ у доба када сунце треба да победи сурову зиму. Традиционално, машкаре или фашанге су ишле кроз насеље као маскиране поворке, као организоване групе, најчешће као свадбена поворка, погреб или као групе различитих маски.
У свету су неки од карневала познати, као нпр. у Венецији, где је карневал посебна туристичка атракција, Рио де Жанеиру где поворку чине школе самбе. У Немачкој је такође развијена традиција покладних поворки, па се тамо овај период назива и петим годишњим добом – када је све дозвољено и то је период који не личи ни на један други. Након бучног и веселог времена карневала, месопуста и Беле недеље, долази време смирења, пост, или код католика доба Коризме.
Преузмите андроид апликацију.
