Сваког 21. фебруара почевши од 1999. године обележава се Међународни дан матерњег језика. Међународни дан матерњег језика обележева се са циљем да прослави све језике у свету, језичку разноликост, а тиме и заједнички уважи све различитости које се између људи проналазе.
У држави Србији, матерњи језик за већину грађана је српски, али се поштују и језици мањински заједница којих има 11 укупно.
Најбројнији, после српског језика је мађарски језик, који је најзаступљенији на северу наше земље.
Српски језик
Српски језик је званичан језик у Републици Србији, са ћириличним писмом, док Законом о службеној употреби језика и писама латинично писмо се користи, додатно, у натписима фирми, органа, институција, улица, тргова, организација, саобраћајних и путних знакова.
Према истом закону службени језик се користи у усменом и писменом општењу организација и странака међусобно, у правним поступцима, у евиденцијама које врше органи власти, у издавању јавних исправа, у свим називима места, организација, институција, јавних позива, у издавању обавештења, упозорења за јавност и других јавних натписа.
Српски језик као и други словенски језици, потекао је од правословенског језика.
На основама прасловенског језика настао је старословенски језик, а након тога и српскословенски језик који је био у функцији књижевног језика до прве половине 18. века када га је заменио рускословенски језик.
Посрбљавање српског језика у другој половини 18. века условило је да настане славеносрпски језик.
Тим славеносрпским који је имао неколико фаза користили су се знаменити Срби све до краја прве половине 19. века.
Онда долази чувени реформатор Вук Стефановић Караџић који је реформама у језику прилагодио тадашњи славеносрпски језик српском језику.
Данас српским језиком говоре сви Срби на простору Републике Србије, Босне и Херцеговине, Хрватске и Црне Горе, разликујући се у говору само по дијалекту.
Српски језик, како открива у интервјуу Радио телевизију Србије проф. др Вељко Брборић са Катедре за српски језик и књижевност Филолошког факултета у Београду, је био пре 200 година културни феникс Европе.
Европа се, како он наводи, дивила српском језику, писму, српској граматици и српским народним песмама.
Он наводи да се данас учи највише енглески језик, али да се матерњи језик мора чувати и да се о језичкој култури мора водити рачуна.
Наизглед, Србима и становницима Србије српски језик делује лаган, али странцима баш и не, јер граматика српског језика представља једну од најсложенијих на свету.
Требамо бити поносни на наш језик, у свакој прилици користимо српски језик и пишимо ћириличним писмом јер не каже се узалуд:
Причај српски да те цео свет разуме!
Преузмите андроид апликацију.
