Почетна > Живот и стил
Живот и стил

Како сусам утиче на наше здравље, све што нисте знали

Семе сусама је једна од најстаријих намирница коју човек користи, и то је најстарија позната биљна врста која се узгаја првенствено због семена и уља. Многима нису познати благотворни утицаји семена сусама за здравље човека.
Фото: Pexels/Vie studio

Високо цењене у источним, медитеранским и афричким културама, семенке сусама се хиљадама година користе за ароматизовање хране, обезбеђивање есенцијалних масти и побољшање здравља коже. Сусам има један од највећих садржаја уља у односу на семе других биљака, а притом има богат и пријатан укус, па не чуди што је омиљени састојак јела у кухињама широм света.

Нажалост, последњих година, чини се да је све више и више људи развило алергију на сусам, што је довело до тога да се ова биљка у САД недавно стави на листу главних алергена.

Ово семе садржи до 60 процената уља и 20 процената протеина, што га чини високим извором и есенцијалних масних киселина и аминокиселина.

Семе садржи око 50 до 60 процената масног уља које карактеришу два важна једињења – сезамин и сесамолин.

Уље добијено од сусама је богато линолном и олеинском киселином, а неке од специфичних аминокиселина које садржи укључују лизин, триптофан и метионин.

Верује се да постоје хиљаде различитих врста биљке сусама које се данас узгајају широм света, од којих је већина дивља и не бере се. Већина дивљих врста из рода сусама је пореклом из подсахарске Африке, али постоје и врсте које потичу из Индије.

Манган, калцијум, бакар…

Једна од највећих предности црног сусама је импресиван профил хранљивих материја. У ствари, семенке сусама су добар извор протеина и влакана, као и кључних минерала попут бакра, мангана и калцијума.

Гвожђе које се налази у сусаму може помоћи у спречавању недостатка гвожђа везаног за анемију и тако подстаћи ниво енергије. Иако недостатак бакра није тако чест, семенке сусама обезбеђују добру дозу бакра потребну дневно за одржавање здравља нерава, костију и метаболизма.

Сусам такође садржи доста калцијума, иако постоје одређене контроверзе о томе колико је тај калцијум користан.
Семе сусама има највише фитостерола који снижавају холестерол од скоро свих орашастих плодова, семена, махунарки и житарица. Фитостероли су врста фитонутријената или биљних стерола структурно сличних холестеролу који делују у цревима на смањење апсорпције холестерола.

Они помажу избацивању холестерола унутар цревног тракта, смањујући количину расположивог холестерола који се може апсорбовати. Нека истраживања су показала да међу 27 различитих тестираних орашастих плодова и семенки, семенке сусама, поред пшеничних клица, имају највећи садржај фитостерола.

Семе сусама је такође богато лигнанима, врстом полифенола који може побољшати профил липида и нормализовати ниво холестерола.

Сусамово уље се сматра јаким антихипертензивом захваљујући својој способности да природно снизи ниво крвног притиска. Једна студија из 2006. истраживала је ефекте сусамовог уља на људе са високим крвним притиском и открила да је ефикасно у смањењу и систолног и дијастолног крвног притиска.

Истраживања сугеришу и да сусамово семе може бити посебно корисно за жене у постменопаузи захваљујући способности да повећа и регулише нивое полних хормона, побољша антиоксидативни статус и помогне у управљању нивоима холестерола ради оптимизације здравља.

Осим тога, показало се да се сезамин, врста сусамовог лигнана, претвара у цревној микрофлори – у ентеролактон, фитоестрогенско једињење са деловањем сличним естрогену.

Баланс хормона

Пошто је богато есенцијалним масним киселинама, протеинима и широким спектром важних витамина и минерала, семе сусама такође може бити укључене као главни састојак у исхрани током трудноће због одржавања баланса хормона и ради снабдевања хранљивим материјама које су потребне за здравље мајке и бебе.

Слично као и ланено семе, семенке сусама су богат извор прекурсора лигнана. Ова специфична једињења производи микрофлора у дебелом цреву и показало се да имају моћне ефекте у борби против рака, односно – на неколико специфичних врста рака.

Студија из 2005. коју је спровео Одсек за науке о исхрани на Универзитету у Торонту истраживао је ефекте давања 25 грама целих ланених семена и семена сусама здравим женама у постменопаузи током периода од четири недеље.

Резултати теста урина показали су повећање лигнана код жена које су конзумирале семенке, што сугерише да једињења из њих потенцијално помажу у заштити од раста и ширења ћелија рака дебелог црева, пише портал драxе.цом.

Слично томе, студија из 2012. такође је открила да лигнани могу деловати као природни третман, односно превенција против рака дојке.

У студији – након праћења укупног и специфичног уноса лигнана код 683 жене са раком дојке и 611 здравих жена без рака дојке, установљено је да су жене са највећим уносом лигнана у поређењу са најнижим уносом имале 40 до 50 одсто мање шансе за развој дојке.

За витак струк

Неке студије сугеришу да би одређена једињења која се налазе у семенкама сусама могла да помогну у повећању сагоревања масти и одржавању телесне масе под контролом.

Једна студија на животињама из Мериленда из 2012. године заправо је открила да давање праха обогаћеног лигнанима код пацова – помаже у смањењу телесне тежине и акумулације масти.

Сусам је такође богат влакнима. Дијетална влакна помажу у успоравању пражњења желуца како бисте се дуже осећали ситим.

Такође може одржавати ниво шећера у крви стабилним како би спречио скокове и падове који доводе до повећане глади и жудње.

Koja je najvažnija osobina za uspeh ljubavne veze?

Преузмите андроид апликацију.