У Великој Британији одржавају се можда и највећи грађански протести струковног карактера у историји ове древне државе.
Наиме, конзервативна влада Ришија Сунака суочава се са страховитом социјално-политичком кризом у вези са статусом Националне здравствене службе (NHS), ниском зарадом (условљеном високом стопом инфлације) и уопште положајем здравствених делатника.
Међутим, ови масовни протести открили су и многе слабости „кризног“ и „постбрегзитовског политичког система“ у Великој Британији. Конзервативци су брзо изгубили поверење финансијских тржишта када је Трас објавила ризичан план за позајмљивање милијарди фунти за финансирање највећих смањења пореза у земљи у последњих пет деценија, а све у настојању да подстакне економски раст.
План, заједно са скупим енергетским субвенцијама за домаћинства показао се као превелик за инвеститоре са ризиком расхода од 70 милијарди фунти.
Трошкови државног задуживања су нагло порасли, фунта је пала рекордно ниско у односу на долар, а Банка Енглеске интервенисала је да стабилизује тржиште државног дуга. Хипотекарне стопе су брзо расле у очекивању да ће централна банка морати додатно повећати каматне стопе како би смањила инфлацију.
Док инфлација бележи своје рекорде након краха тржишта обвезница услед најављеног, али неимплементираног смањења пореза за „Лондонски City“ у време владе „несрећне главице купуса“, Лиз Трас (која ће, поред ове „доскочице“ о будућности њене владе остати упмаћена једино као премијер у току чијег мандата је преминула дугогодишња британска владарка, краљица Елизабета II), уследила је и криза на тржишту некретнина у Уједињеном Краљевству.
Нагло и изненадно повећање хипотекарних стопа учинило је куповину некретнина много скупљом. Банка Енглеске повисила је своју кључну каматну стопу за 0,75% (подигавши је на 3%), што је било највеће повећање у последњих неколико деценија.
Просечна вредност стамбених објеката пала је за 0,9% у октобру претходне године и наведени проценат није битније измењен ни на почетку 2023. године. Број одобрених хипотека од септембра прошле године опао је за 10%. Оба податка су јасни сигнали да виши трошкови отплате кредита смањују потражњу за некретнинама. Цене стамбених кредита порасле су на више од шест процената након краткотрајног фискалног плана бивше премијерке Лиз Трас.
Све је то био сигуран знак да грађевински сектор улази у период значајније кризе, а уз постојећу енергетску кризу, поред осталих аспеката условио је умањење вредности британске фунте у односу на мерички долар и високу стопу инфлације (за британски формат економског система). Који је био одговор британског политичког естабилишмента на ове изазове?
Након одласка Трас (другог премијера Велике Британије у 2022. години), „фотељу у Даунинг стрит број 10“ добио је бивши министар финансија Риши Сунак.
Пети премијер Уједињеног Краљевства од Брегзита, намлађи је британски шеф владе у последњих 200 година. Негдашњи сарадник „Голдман и Сакса“, те Фулбрајтов стипендиста, истовремено је и најбогатији премијер у британској историји, с обзиром да његова лична имовинска карта „говори“ да је „поносни“ власник имовине вредне 780 милиона фунти.
Пореклом из Индије, такође, Сунак на чело британске владе није дошао на основу победе на изборима унутар Конзервативне странке, али је постао „прихватљаив“ за „дезоријентисане кругове естаблишмента“ торијевских политичких снага. Добио је подршку Доминика Раба (некад блиског сарадника Бориса Џонсона), министра правде, а и Џеремија Ханта, министра финансија, иначе човека ког многи сматрају одговорним за катастрофално стање британског здравственог система.
Јасно је да везе премијера Сунака са Џеремијем Хантом, те његова ранија „пословна биографија“ указују да Велика Британија ни на који начин неће променити своју спољнополитичку оријентацију ослањања на Сједињене Америчке Државе, што је и доказала, чак и истицањем у политици изолације Русије након фебруара 2022. године.
Међутим, које ефикасне мере је предузела како би „обуздала“ финансијску, економску, социјалну и политичку кризу у Уједињеном Краљевству?
Осим одлуке да подржи намеру Англиканске цркве да „Бога у канонским и догматским питањима“ окарактерише као „родно неутрално“ или „небинарно биће“, те подршке Британској пошти да илустрација краља Чарлса III на новој едицији поштанских маркица буде публикована без симбола „круне“, влада Ришија Сунака није учинила буквално – ништа! Ах, да! Не бисмо смели да заборавимо и да су Стив Баркли, министар здравља и социјалних питања, као и Мел Страјд, министар рада и пензионог система најавили израду „сета законских решења, на основу којих ће штрајк здравствених радника, убудуће, бити забрањен“.
„Небинарна влада“, усваја веома далекосежне законе, који представљају потврду да је Британија „добрано загазила“ у нову епоху трансформације њеног правно-политичког система, која није виђена још од прве половине XIX века.
(наставиће се)
Аутор: Огњен Карановић, историчар, ЦЗДС
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Огњена Карановића можете прочитати овде:
Преузмите андроид апликацију.
