У Футошкој улици бр. 68, скривена у густим крошњама Футошког парка, подигнута је 1897. године Специјална болница за реуматске болести познатија као Јодна бања.
До открића овог, касније, велелепозног здања које више личи на дворац него на болницу, дошло је сасвим случајно.
Крајем 19. века вршено је бушење артешког бунара како би се град снабдевао пијаћом водом.
Нико није могао да претпостави да ће на површину избити минерална, јодна, топла вода од 24,6°C. Даљим утврђивањем су дошли до закључка да је ова вода лековита.
Први управник био је новосадски лекар и балнеолог др Вилхелм Вилт, који је иницирао да Јодна бања добије званичан статус лековите бање и испословао је царско одобрење. Он је био и главни иницијатор зидања данашње зграде.
1908. године на његов предлог почиње градња прелепе зграде која је рађена у сецесионистичком стилу.
Зграда која је тада, али и данас остала толико упечатљива по својој лепоти, управо због тога је доприносила популарности овог места.
Већ почетком 20. века, бањска служба радила је пуном паром и важила је за зграду са високим нивоом професионалности.
Постављена су била три базена са хладном и топлом водом, тушеви и каде.
1931. године бања се проширила и тада је подигнут хотел „Парк“ који је служио као болеснички стационар.
Баш на овом месту је 1957. године одлучено да се оснује Центар за мединицинску рехабилитацију. Самим тим се може рећи да Јодна бања постала претеча медицинске рехабилитације на подручју Војводине.
Време је учинило своје и немили догађаји у држави су нажалост поспешили чињеници да базен престане са радом. У време кризе, 1994. године, није више било могућности да се спроводе терапије и рехабилитација.
Међу бројним предлозима у 2023. години чију реализацију Новосађани тренутно могу да подрже својим гласом на плафторми „ТвојГрад“, за око је запао пројекат архитекте Бранислава Милићевића за обнову базена и ревитализацију Јодне бање.
Ревитализацијом би се објекту вратиле оригиналне функције и значења, чиме би се поново успоставила бањска културе и формирала комплекснија слика града.
И док Новосађани посећују бање по суседним државама, многи од њих ни не знају да је управо овде, у њиховом граду, својевремено постојала Јодна бања, која је и периоду између два светска рата привлачила и више од 1.500 посетилаца дневно.
С временом је и употреба термо-минералне воде престала, а Јодна бања је тада, нажалост, изгубила намену бањског лечилишта.
Иако се управо на њеном месту данас налази Специјална болница за реуматске болести, њени капацитети у овом објекту све мање одговарају данашњим потребама која расту, а базени бањског комплекса захтевају хитну реконструкцију.
Данас, бање се поново „враћају у моду“. Људи су опет кренули да их посећују и схватили њихов утицај на здравље сваког појединца.
Тиме се, како се наводи у пројекту, стварају услови за ревитализацију Јодне бање и израду новог мастер плана комплекса којим би се могли размотрити правци и размере развоја нове Јодне бање у Новом Саду и саме Специјалне болнице, а који би, ако се правилно поставе, могли граду и грађанима донети многобројне користи.
Овакав подухват, уколико би до њега дошло, донео би добробит Новом Саду најпре у броју туриста који би овакво место засигурно посећивали.
Финансијска вредност оваквог типа центара данас је огромна на глобалном нивоу, па зашто и Нови Сад не би имао опет један такав само унапређенији, модернији и лепши?
Преузмите андроид апликацију.
