Јован Јовановић је некадашњи житељ Новог Сада, а не мисли се на песника Јована Јовановића Змаја. Овај Јован био је горњокарловачки и бачки епископ.
Јован Јовановић рођен је 1732. године у Сремским Карловцима, а умро је у 73. години у Сомбору. У Новом Саду је као епископ бачки живео 19 година, колико је трајала и његова служба.
Епископ бачки постао је са 54 године и служио је до смрти, 1805. године.
Познат је по својим оштрим ставовима, родољубивим говорима и залагањима за устанке Срба против Османлија.
Пре него што је постао епископ бачки, Јован је три године био епископ горњокарловачки.
По свом образовању Јован Јовановић jе био свештеник. Свештеничко одликовање стекао је у Сремским Карловцима. Ђаконски посао отпочео је у цркви Ваведења Пресвете Богородице у Карловцима, а у манастиру Бездин је стекао монашки чин.
Највиши монашки чин стекао је 1776. године када је постао архимандрит фрушкогорског манастира Хопово. Ту се епископ бачки задржао све до 1783. године када је 2. 11. исте године постао епископ горњокарловачки.
Не зна се са сигурношћу, али у многим списима стоји да је Јован Јовановић постао епископ горњокарловачки захваљујући његовој конекцији коју је извршио са владарком Хазбуршке монархије Маријом Терезијом.
Јовановићева веза са Аустроугарском власти пратиће га до краја живота и његовог службовања.
Као епископ горњокарловачки столовао је у Плашком. Међутим док је био у Плашком није био баш на добром гласу међу свештенством и народом и након три године је био пребачен за епископа бачког. Као епископ бачки Јован Јовановић је наставио живот у Новом Саду.
Сматра се да је и током своје службе у Плашком заговарао на сарадњу Срба са Аустроугарима, као и на устанак Срба заробљених од стране Османлија. Та идеја пратиће га до краја живота.
Епископ Бачки Јован Јовановић био је један од заговорника реформи аустријског цара Јосифа II, с тога се спомињу његова писма које је слао аустријском цару Јосифу II 1787. године за сагласност да, макар и под псеудонимом, обиђе турску границу од Далмације до Баната како би тамошњи угњетени народ, који свакодневно плаче и вапи за ослобођењем, подстицао на устанак против Турака и придобијао га за савезништво са Аустријом. Владика је предлагао да му се на располагање стави неколико официра и војних службеника из Горњокарловачке и Петроварадинске команде који познају језик народа ових крајева; наводи се у раду Владика бачки Јован Јовановић (1732-1805) – први весник слободе који анализира живот и црквени и политички рад владике бачког Јована Јовановића с краја XVIII и XIX аутора Милана Степановића.
Према истом раду стоји да је владика бачки Јован Јовановић добио на ово позитиван одговор од Франца и да је већ наредне године био у обиласцима места насељеним потчињенихм Србима од стране Турака.
Његове мисије су биле све чешће током његовог столовања као епископа бачког, како писаним актима, тако и честим обиласцима потчињеног српског народа.
Борба за устанак Срба
Владика бечки Јован Јовановић обилазио је српски народ у турском заробљеништву и борио се за што боље односе Срба са Аустроугарском видећи спас управо у њиховој војсци тих првих неколико година од када је преузео епархију бачку. Његови односи су са Аустроугарском почели да слабе тек након смрти цара Јосифа II, а најзад потпуно се прекинули 1792.
Тада се владика окренуо Русима и покушао са њима да створи добре односе.
Многи су у то време замерали владици што се бави и политиком, што мотивише својим говорима и обиласцима српски народ на устанке, а тиме и на могућу смрт. Док су једни били против, други су били присталице његовог политичког заговарања и сматрали да је он пак вођа и неко ко зна шта ради, поготово за српски род.
На сајту равноплова наводи се да је Јовановићева посета Сомбору, поготово она последња, у којој ће и да умре, имала политичку позадину. Наиме према писањима тог сајта спомиње се да је његова посета била везана за прикупљање помоћи српским устаницима у тек покренутој Карађорђевој буни.
Спомиње се владикина иницијатива да се оснује у Новом Саду српска гимназија која нажалост, у том тренутку, крајем 18. века бечки двор није прихватио.
У раду Милана Степановића се такође наводи да је владика Јован Јовановић учествовао у организацији Првог српског устанака против Турака 1804. године.
Умро је у горе споменутој посети Сомбору, 12. априла 1805. године и сахрањен је у сомборској Светођурђевској цркви.
Преузмите андроид апликацију.
