Иако су пре неколико година потрошачи радије бирали скупљи производ у еколошком паковању, сада је највише оних који бирају јефтино, па и по цену животне средине.
Потрошачи широм света суочиће се у овој години са пет великих изазова који се односе на безбедност хране.
Амерички стручњаци сматрају да ће то на првом месту бити последице климатских промена, затим вируси животињског порекла који се преносе храном, антимикробна резистенција, економска криза и убрзавање планова за одрживост у производњи. Иако ова предвиђања звуче застрашујуће и чини се да се последице неће осетити брзо, ипак истраживања показују другачије.
Економска криза је, на пример, променила навике потрошача да бирају производе са еколошким паковањима и из одрживе производње, јер сада опет цена одређује шта ће купити. Амерички портал „Њу фуд” преноси да је за многе купце данас цена већа брига него утицај производње на животну средину.
За 71 одсто потрошача у једном истраживању цена је била пресудна приликом избора производа, иако је пре неколико година више од 50 одсто њих најпре бирало намирнице које, на пример, нису паковане у пластику, па чак и када су биле скупље. Многе компаније су у прошлој години због смањења количина бачене хране избацилe са декларација рокове употребе, што је још једна новина потпуно незамислива до само пре десет година.
Укида се ознака „најбоље употребити до”, због које је, сматра се, многа храна завршила на депонији, иако је и даље била употребљива. Према подацима Уједињених нација, 14 одсто хране произведене на свету пропадне између „њиве и малопродаје”. Процењује се да се 17 одсто глобалне производње баци, и то 11 одсто у домаћинствима, четири процента у индустрији и два у малопродаји.
На првом месту су направљене измене код декларација на воћу, које је на листи производа који се највише бацају, али генерално све је више намирница на којима ће изостати ова ознака. Интересантан је податак да је све мање веганских трговина, јер и ове намирнице постају скупе за све тањи буџет. У последњих пет година појам „веган” се, према „Гугловој” статистици, највише претраживао између децембра 2019. и јануара 2020. године, али је у прошлој години интересовање потпуно престало.
Јасно је, дакле, да потрошачи траже начине да преброде кризу и све више бирају јефтиније алтернативе производима које су раније куповали. Ту је посебно забележен раст продаје производа приватне робне марке, и то за седам одсто у прошлој години.
Међутим, стручњаци сматрају да уколико овакво стање потраје, не верују да ће купци пристати да дугорочно конзумирају мање квалитетну храну. Предвиђа се све веће интересовање за локално произведену храну која је минимално прерађена. То је можда и будућност снабдевања намирницама, да купци улажу новац и помажу мале производње, а да заузврат добијају здраву храну која није индустријска, здрава је и одржива.
Efektiva protiv uvođenja bakšiša kao obavezne stavke u fiskalnim računima
Преузмите андроид апликацију.
