Престижни британски универзитети Оксфорд и Кембриџ, који су раније добијали милионе евра годишње из европских фондова сада имају проблеме са финансирањем, а напуштају их стручњаци и студенти из Европе.
Најновији подаци Европске комисије показују да Кембриџ, који је раније од европског фонда Хорајзон Јуроп 2020 приходовао 483 милиона евра за седам година, за две године новог програма Хорајзон није добио ни евро.
Оксфорд, који је раније од програма Хорајзон приходовао 523 милона евра, је за две године добио из новог програма Хорајзон само два милиона евра, преноси Гардијан.
Придружено чланство Велике Британије у европском програму Хорајзон Јуроп је принципијално било договорено током трговинских преговора о Брегзиту 2020. године, али није ратификовано зато што Велика Британија није спровела Протокол о Северној Ирској.
Професор високог образовања на Оксфорду Сајмон Маргисон је означио Брегзит за „историјску грешку огромних размера“ и навео да су најновији подаци о Оксфорду и Кембриџу „веома забрињавајући.“
Маргисон је додао да се не ради само о новцу, већ и о томе да Велика Британија постаје мање атрактивна за врхунске европске истраживаче и студенте.
Професорка археологије која се специјализује на Средњи исток Аугуста Мекмахон је у августу напустила Кембриџ после 26 година и вратила се на Универзитет у Чикагу, наводећи као један од главних разлога „несигурност после Брегзита.“
Професор Пол Фароа, који се бави истраживањем генетеске епидемиологије рака дојке и јајника, је крајем прошле године напустио Кембриџ након 26 година и сада ради у Лос Анђелесу.
Број студената из земаља ЕУ који студирају на британским универзитетима се после Брегзита смањио за више од 50 одсто.
САД разматрају увођење нових санкција кинеским фирмама за надзор
Преузмите андроид апликацију.
