Стално померање континената не ствара само планинске венце већ има велики утицај и на животињски свет у морима.
Када су суперконтиненти Евроазија и Гондвана почели да се сударају у близини екватора између копнених маса је настао тропски обални појас. То су била станишта најстаријих ајкула у Аустрији, а њихови геолошки остаци се налазе данас у Карнским Алпима.
Научна студија Природњачког музеја у Бечу је довела до сазнања како су климатске промене утицале на праисторијске ајкуле.
Пре 325 милиона година праистријске ајкуле су пливале у Корушком мору. Сакупљачи фосила су пронашли зубе најстаријих ајкула у Аустрији у периоду између 1989. и 2015. године.
Пронађени остаци су донирани Природњачком музеју у Бечу и Покрајинском музеју у Клагенфурту ради нове научне студије.
Захваљујући компјутеризованој томографији истраживачки тим на челу са Ирис Фајхтингер из Природњачког музеја у Бечу је успео да направи слике зуба који су се још увек налазили у стени. То је омогућило увид у нервни систем у унутрашњости зуба. Један од пронађених зуба припадао је непознатој врсти ајкула коју су истраживачи назвали „Cladodus gailensis“ по подручју проналаска.
Период карбона који је започео пре око 360 милиона година карактерисале су драстичне климатске промене. На половима су се константно стварале ледене капе, а ниво мора је драматично опадао.
Непосредно пре првог великог залеђивања климатске промене су довеле до масовног изумирања праисторијских ајкула. Након кратке фазе опоравка уследио је други талас изумирања. Отапање леда после врхунца у периоду залеђивања проузроковало је стварање нових станишта које су слатководне ајкуле населиле.
„Ајкуле које су живеле у морима споро су се опорављале, док су се слатководне ајкуле у рекама и језерима континената брзо размножавале и утицале на повећање диверзитета“, објашњава Ирис Фајхтингер.
Истраживачки тим је обухватао стручњаке Природњачког музеја у Бечу, Покрајинског музеја у Клагенфурту и Универзитета Беч и Санкт Петербург.
