Све дужа листа производа од инсеката, попут брашна од кућних цврчака чија је комерцијална продаја дозвољена прошле седмице у Европи, изазива бурна негодовања потрошача.
Страсти се не смирују на друштвеним мрежама јер постоји страх купаца да ћемо ове производе конзумирати а да ни не знамо да су састојак храни. Побунили су се и поборници биљне исхране који су упозорили да таква храна више неће моћи да се обележава као веганска или вегетаријанска.
Због свега овога реаговали су и представници Саветодавног центра за потрошаче из Хамбурга.
„У Немачкој је тренутно доступно само неколико производа са малом количином инсеката, попут неких специјалних слаткиша или тестенина“ истакао је Армин Валет из овог саветовалишта за „Дојче веле”.
Он сматра да је још далеко дан када ће се прах инсеката мешати у кекс или брашно. С друге стране, спекулише се да су је оно увелико у употреби и да ће инсекте лако прихватити прехрамбена индустрија и мултинационалне компаније које своје производе продају широм света, па тако и у Србији.
На питање новинара да ли је могуће да инсекте већ једемо а да то не знамо, Валет је одговорио „да се тако нешто не може догодити јер њихово присуство у храни мора да буде назначено. Како каже, мора бити јасно истакнуто на декларацији. И то разумљиво за свакога, па мора бити написано на производу – „кекс са инсектима” или „тестенина с брашном од инсеката”.
„Није нам познато да је то некако негде умешано а да није назначено. Комисија ЕУ јасно ставља до знања да свако може сам да одлучи да ли ће купити храну направљену од или са инсектима“ истакао је он.
Анкете показују да огромна већина у Европи не жели инсекте као замену за месо. У Немачкој је, како се наводи, 80 одсто анкетираних људи, прошле године, изјавило да им се гади идеја да једу инсекте, пренела је агенције за животну средину УБА. Истиче се да је ово главна препрека за увођење инсеката у западну исхрану.
Подсетимо, У Европској унији је од 24. јануара 2023. компанији из Вијетнама „Крикет ван” дозвољена продаја праха или праха кућног цврчка (Acheta domesticus).
Ово брашно може бити додатак за стотионе различитих производа – хлебу, пециву, кексу и крекерима, готовим мешавинама за хлеб и колаче, тестенинама, сосовима и супама, заменама за месо и млеко, производима од кромпира и чоколади. Два дана касније, истом одлуком ЕК, за људску исхрану дозвољена је и прарада и ларве сјајноцрне бубе пшеничне буђи.
Како преноси „Дојче веле”, у ЕУ су тренутно за исхрану дозвољене четири врсте инсеката, а захтеви за још осам чекају на одобрење. Да би добиле зелено светло за комерцијалну продају потребно је, као и од сада, да Европска агенција за безбедност хране (ЕФСА) уврсти такве производе на листу безбедне и такозване нове хране.
Портал подсећа да се широм света се у исхрани користи више од 1.900 врста инсеката. Организација УН за храну и пољопривреду (ФАО) у различитим студијама је открила да су они веома хранљив и здрав извор хране са високим садржајем протеина, витамина, незасиcћених масних киселина, влакана и минерала.
Преузмите андроид апликацију.
