У Српском народном позоришту, 6. фебруара на сцени „Пера Добриновић“, са почетком у 19.30 часова, биће одиграна представа „Аника и њена времена“, инспирисана приповеткама Иве Андрића.
Реч редитељке:
„Криза је отварање процепа у појавној, уређеној, устаљеној стварности, кроз који куљају овамо, к нама, наше унутрашње бештије које нисмо препознали, припитомили, кроз који к нама допире позив да почнемо озбиљно и мукотрпно да радимо да унапредимо себе. Криза је нужни продукт лажног мира. Аникина времена су времена кризе.
Свака криза је шанса да се постојећи поредак, ван човека и унутар њега, унапреди. То значи да се изнова стваралачки приступи животу, да се утврди да ли постојеће форме понашања одговарају садржајима у људском духу који се усложњавају, да ли савест алармира да се култура свакодневног живота и међуљудског општења истрошила, деформисала, да ли ради против живота, склада и љубави унутар те заједнице, или је треба мењати, како би свако добио нову прилику да буде вољен и срећан.
Шанса да се ствари преиспитају и промене ретко се дочекује с радошћу и спремношћу, јер промена тражи учење, а учење је тежак посао. Човек је више склон да живи стешњеним, неправедним, несрећним, али познатим и одобреним начином живота, него да ризикује, велики рад га мења.
Кризу у Аники и њеним временима не изазивају природне катастрофе широких размера, разорни ратови или егзистенцијална угроженост становништва. Једна личност, само једна личност и то жена, изазива кобну заразу која прети да растури домове, и то додаје целој кризи још једну димензију – завист у односу на толику личну моћ.
Аника је мистерија. Цела њена личност је провокација. Али њу је створила управо та заједница која је се толико боји.
Она је жена рођена из подсвести масе која је окружује – краљица свог царства, непокорна и своја, заносно мудра, лебди изнад тривијалности, и увек може да каже „не“, а то је све што многи мушкарци разних узраста, притиснути брдима, обавезама, окоштало формалним односима, потајно сањају да буду. И не само мушкарци! То сањају и жене, и зато јој се диве и мрзе је, и зато је протерују из својих живота, насилно и на своју штету.“
О Аникиним временима…
Станко Кораћ:
Анализа приповетке Аникина времена почиње од савршеног стила, који готово да има ритам класичне хармоније, равномерно спроведене. Причу казује објективни приповедач, дистанциран од догађаја, тоном усменог приповедача, досежући до митских оквира приче.
Велибор Глигорић:
„Пакао је и у унутрашњој стварности Анике, само је у дубинама, јер Аника ћути о своме интимном животу. Ни они који су јој најближи не познају је. Знају само за њену магичну лепоту и за њен изазовни пркос, њене експлозивне, необичне ћуди. Ни приповедач не открива тајну њене магије и власти над људима. Приповеда о њеној лепоти попут легенде као о чуду које се догодило.“
Весна Крчмар:
„Андрић тежи митском – судбинском, далеком, вечном… Ако се лепота не додирне, отвара се пут ка насиљу, убијању, лудилу, самоубиству. Није довољан само додир лепоте, јер из тог додира би требало да настане ведрина душе, радост, безбрижност, да потре егоизам не водећи при том у аутодеструкцију, да донесе срећу без самозаборава или надмености моћи. Лепота треба да изазива љубав, да се њоме заштити, да се њоме испуњава и да сама буде њоме испуњена. У тренутку када се догађа супротно, уместо љубави – све и свакад буде преливено мржњом. То је доказ посрнулости света.“
Цена улазнице је 1000 динара али се одобравају попусти, као и гратис улазнице.
Попусти:
30% – За ученике, студенте и пензионере, важи само за једну улазницу (уз ђачку књижицу, индекс или чек од пензије), као и за организовану посету (најмање 20 посетилаца).
20% – За установе, удружења, организације и фирме, важи само за организовану посету (најмање 20 посетилаца).
Гратис улазнице се одобравају по следећем кључу:
За организовану посету од 20 посетилаца, одобрава се 2 гратис улазнице, 30 посетилаца – 3 гратис улазнице, 40 посетилаца – 4 гратис улазнице, итд.
Плаћање улазница се може извршити путем фактуре, као и готовински на билетарници позоришта.
Преузмите андроид апликацију.
