Председник скупштинског Одбора за Косово и Метохију Милован Дрецун изјавио је данас да су сви накнадни предлози за изглед Заједнице српских општина, која је јасно дефинисана Бриселским споразумом, покушај политичког маневра да се изглед ЗСО прилагоди виђењу Приштине.
Он је за РТС, а уочи одржавања седнице Народне скупштине Србије о КиМ рекао да нема простора за друге предлоге за ЗСО јер је Бриселски споразум прецизно дефинисао шта треба да се уради да би се формирала ЗСО.
„Први Бриселски споразум у шест тачака дефинише да ће постојати асоцијација општина у којој Срби чине већину на Косову. Заједница у којој Срби чине већинско становништво, што значи да има и људи других националности. Чланство ће бити отворено за сваку другу општину, ако се о томе сагласе чланови. Затим се дефинише да ће две стране формирати управљачки тим за формирање Заједнице и да ће га чинити предсетавници четири општине на северу КиМ и да ће они израдити нацрт статута, који у они израдили“, рекао је Дрецун.
Нема наставка дијалога и повратка Срба у институције Приштине, додаје, док се не формира ЗСО, а онда разговор о европском предлогу.
„Ово је покушај политичког маневра да се изглед ЗСО прилагоди виђењу Приштине, иако Курти говори да за њега Бриселски споразуми не постоје и да неће бити формирана ЗСО и да треба разговарати само о мањинским правима. Избегава да користи термине који се користе у Бриселском споразуму“, напоменуо је он.
Дрецун је додао и да се предлог статута које је урадила немачка невладина организација Фридрих Еберт сматра покушајем немачке политике да се изигра Бриселски споразум када је реч о ЗСО.
Ауторски текст америчких дипломата Дерека Шолеа и Габриејал Ескобара је, истиче Дрецун, коректан као и да је интересантан став „да је ЗСО у складу са уставом и да не виде разлог зашто не би била формирана“.
Он је додао да би Заједница била институционални механизам, који би Приштина признала, са циљем да се заштити српски народ и да им се осигура безбедан живот и економски развој.
Дрецун је истакао да нема чланства Косова у УН, нити да Србија прихвата да призна, како је рекао, лажну државу Косово.
Према његовим речима приметан је један другачији концепт САД о наставку дијалога од оног који је представљен у француско-немачком плану.
„САД су прихватиле став Београда.Став САД је коректнији због снажног става Београда који је рекао да нема наставка дијалога пре формирања ЗСО и нема повратка Срба у приштинеке институције“, нагласио је Дрецун.
Коментаришући изјаву хрватског председника Зорана Милановића, у којој је он, како се наводи, рекао да је Косово отето од Србије, Дрецун каже да „Милановић има тренутке када се погледа у огледало и када му проради савест па каже нешто истинито“.
„Не бих се сложио са њим да је Косово отето, у току је покушај, а док га коначно отму, а ја се надам да неће, има много воде да прође Дунавом и Савом. Из овог човека је проговорила истина. Али то не значи да ће они променити став“, рекао је Дрецун.
Он је оценио је да је важно да се председнику Александру Вучићу пружи снажна подршка већине у парламенту у намери да истраје у одбрани српских државних интереса, на начин да може да разговара након формирања ЗСО о француско-немачком предлогу, али да никако не прихвати да се пређу наше црвене линије.
„Нема чланства Косова у УН што се нас тиче, нити ћемо прихватити лажну државу Косово, о свему другом може да се разговара“, рекао је Дрецун.
Kembridž juniverziti pres objavio knjigu: „Sažeta istorija Srbije“
Преузмите андроид апликацију.
