Министри унутрашњих послова ЕУ окупили су се данас на састанку у Стокхолму да би разговарали о начинима за повећање повратка нерегуларних миграната у њихове земље порекла, укључујући даље ограничавање издавања виза држављанима земаља које не сарађују у тој области.
„Видимо да се број нерегуларних долазака повећава. Враћање оних којима је одбијен азил у Европи је веома важно питање“, рекла је шведска министарка за миграције Марија Малмер Стенергард, чија је земља у јануару преузела шестомесечно председавање ЕУ.
Од приближно 340.500 одлука о повратку у земље порекла издатих 2021. године у европским земљама, 21 одсто је заиста спроведено, према подацима Евростата које је цитирала Комисија.
„Имамо веома ниску стопу повратка. Морамо да повећамо њихов број и да убрзамо процесе“, изјавила је европска комесарка за унутрашње послове Илва Јоханссон, долазећи на данашњи министарски састанак.
Европска комисија представила је овог уторка „нову оперативну стратегију“ која ће покушати да повећа, кроз већ у координацију, повратак нерегуларних миграната, који је годинама остао на веома ниском нивоу.
Јохансон каже да је Фронтекс открио „више од 330.000 нерегуларних долазака прошле године, а то је повећање од 100.000”.
„Углавном су то људи којима није потребна међународна заштита, али су многи поднели захтеве за азил. То ставља пријемне системе под велики притисак“, објаснила је комесарка.
Према Фронтексу, нерегуларни доласци су данас највиши од 2016 године, са оштрим повећањем на западнобалканској рути.
Јохансон је у уторак изјавила да је Србија кључна земља када се ради о западнобалканском путу миграције, али да је сарадња са Србијом веома добра.
„Србија је ускладила своју визну политику са најважнијим трећим земљама. Тако да могу да кажем да је сарадња веома добра са Србијом у управљању ирегуларном миграцијом са Западним Балканом. Ми смо спремни да наставимо рад и још ближу сарадњу и у другим областима као што је распоређивање Фронтекса на српским границама“, изјавила је Јохансон за Танјуг.
Данска, Холандија и Летонија су земље које траже већи притисак на земље порекла миграната, путем виза и развојне помоћи.
То се односи на око 20 земаља, укључујући Ирак и Сенегал, за које ЕУ сматра да не сарађују на повратку својих држављана који нису добили право да остану у ЕУ.
Немачка министарка унутрашњих послова Ненси Фаесер је истакла да се залаже за склапање миграционих споразума, посебно са земљама Северне Африке, „који омогућавају с једне стране легалне канале (миграције), а са друге стране ефективне репатријације“.
Тренутно само једна земља, Гамбија, подлеже санкцијама ЕУ због „недостатка сарадње“. Услови за издавање визе за Шенген држављанима ове земље су пооштрени, па цена визе износи 120, уместо досадашњих 80 евра.
Аустрија, подржана од Холандије, недавно није дала сагласност за улазак Бугарске у Шенген простор и тражи да се направи погранична ограда између Бугарске и Турске а да то финансира ЕУ. Ова идеја је досад била изолована у ЕУ. Међутим, холандски министар Ерик ван дер Бург рекао је да је отворен за ЕУ финансирање граничних баријера.
С друге стране, Јохансон сматра да не смеју да се троше паре на “зидове и ограде”.
Комисија је 2021. године предложила и рестриктивне визне мере против Ирака и Бангладеша. Према речима комесарке Јохансон, претња санкцијама подстакла је Бангладеш да сарађује.
Власти ове земље сада су „политички отворене да врате све своје држављане“, рекла је она недавно на конференцији за новинаре.
Комисија такође предлаже да се успоставе „ближе везе са развојним иницијативама и националним стратегијама у земљама које нису чланице ЕУ“, како би помогли у повратку, реадмисији и реинтеграцији својих грађана.
Комисија је већ усвојила стратегију о добровољном повратку и реинтеграцији 2021. године. Шефови држава и влада ЕУ у децембру 2021.године су позвали су на употребу „свих релевантних европских алата, укључујући развојну помоћ, трговину и визе“ као „полуге“ у спречавању илегалне миграције.
Asteroid veličine kamiona večeras prolazi veoma blizu Zemlje (ANIMACIJA)
Преузмите андроид апликацију.
