Пешчано острво Мачков спруд које се налази у оквиру граница парка природе ,,Полој“, који представља остатак некадашњег ритског подручја уз десну обалу Дунава, први пут је стављено под заштиту Решењем Скупштине општине Нови Сад 1974. године као строги резерват природе у циљу очувања природних вредности овог подручја.
Обале Дунава од давнина су привлачиле људе, па су ту настајала насеља, градови и културе које је, са једне стране, ова река повезивала, а са друге стране и раздвајала – Дунав је био граница још за време Римског царства.
Данас Дунав протиче кроз 10 земаља (Немачку, Аустрију, Словачку, Мађарску, Хрватску, Србију, Румунију, Бугарску, Молдавију и Украјину), од којих четири имају чак и своје престонице на обали ове реке (Беч, Братислава, Будимпешта и Београд). Упркос вишевековном притиску људи, Дунав је остао жива река, која дуж свог тока има бројна очувана водена и влажна станишта, а људи који живе на обалама ове реке, временом су прилагодили своје активности са моћном реком и њеним ритмом.
Река Дунав као међународни еколошки коридор повезује већи број заштићених подручја на свом делу тока кроз нашу земљу, а Покрајински завод за заштиту природе након валоризације природних вредности дуж десне обале дела тока реке Дунав, од Нештина до Лединаца, израдио је студију заштите као стручно-документациону основу за успостављање заштите и проглашење парка природе „Полој“.
Ово подручје се налази у саставу међународно значајног подручја за биљке које обухвата целу Фрушку гору и Ковиљско – петроварадински рит.
Први подаци о флори ширег подручја овог природног добра потичу од ботаничара Пала Китајбела и Франца Валдштајна који су јуна 1800. године проучавали биљни свет дуж пута од Сремске Каменице преко Раковца до Беочина. Интересовање за флору Фрушке горе које су у свету ботаничара побудиле публикације Китајбела и Валдштајна је допринело да Фрушка гора данас у флористичком и вегетационом смислу спада у једно од најдетаљније проучених подручја у Србији.
За Дунавске ритове, који представљају комплекс плавних подручја и речних острва, међу које спада и парк природе „Полој”, циљ очувања огледа се у заштити влажних и водених површина уз Дунав, јер се ту налазе станишта строго заштићених врста: „Сусечки рибњак и рит (Корушка – Сусек)“, „Нештинска и Велика сусечка ада“, „Ритови од Беочина до Раковца“, „Скендерат“ и „Аде узводно од Љубавног острва и обала са дунавцем“.
Парк природе ,,Полој“ који краси северни део Срема, административно припада Јужнобачком округу, а простире се између Нештина и Нештинске аде на западу до Лединаца на истоку у оквиру две одвојене просторне целине, Сусечког и Беочинског полоја, укупне површине 2064,87 ha, са успостављеним режимима заштите II и III степена.
Заштита Мачковог спруда као пешчаног острва које се налази у оквиру Беочинског полоја, који се у просеку сваке друге године појављује изнад површине Дунава, као и предлог за заштиту осталих делова овог подручја могуће је сагледати у току јавног увида кроз Нацрт покрајинске скупштинске одлуке о заштити парка природе „Полој“ до 8. фебруара 2023. године у просторијама Покрајинског секретаријата за урбанизам и заштиту животне средине, Покрајинског завода за заштиту природе и Општинске управе Беочин.
Након јавног увида, 20. фебруара 2023. године са почетком у 11h одржаће се јавна расправа у Великој сали oпштине Беочин, како би се стекли услови за даље процедуре добијања сагласности за проглашење овог подручја од покрајинског значаја II категорије.
Znate li koji grad osim vetra i dobrog vina krije i najviši planinski vrh u Vojvodini?
Преузмите андроид апликацију.
