Српски народ је вековима бранио своју самосталност и духовну слободу, а сличност између Срба и Руса је у томе што њихов национални идентитет није везан само за језик и културу, већ и за веру, оценио је специјални представник председника Руске федерације за међународну културну сарадњу Михаил Швидкој.
Некадашњи руски министар културе и актуелни председник међународног позоришног фестивала Чехов имао је ових дана у Београду сусрете са представницима наших министарстава културе, просвете, науке и технологије, спољних послова, Града Београда, као и са директорима позоришта и фестивала.
Швидкој у интервјуу за Новости каже да је са надлежнима у Србији разговарао о најширој сарадњи, од изучавања српског језика у Русији и обрнуто, преко питања заједничког историјског сећања, као и неким конкретним иницијативама.
„Тема је била и могућност отварања огранка нашег славног музеја Ермитаж у Србији. На почетку смо преговора, али већ бисмо ове године могли да организујемо „Дане Ермитажа у Београду“, у виртуелном формату“, казао је Швидкој.
Он је подсетио да је први пут посетио Београд 1979. на Битефу, а потом у Новом Саду 1981. године, када је отворена нова зграда Српског народног позоришта.
Додао је да је, свеукупно гледано, Храм Светог Саве највећи симбол односа Србије и Русије.
„Ту епопеју око унутрашњег украшавања храма започели смо још деведесетих, док сам био заменик, а касније и министар културе. Када сам видео готово завршен храм помислио сам колико је важно када се историја претвара у врло савремени симбол наших односа“, навео је Швидкој.
Говорећи о постојању културног и духовног прожимања између Србије и Русије, указао је на сличност два народа, подсећајући да се у две земље одржавају дани духовне културе у чијем оквиру уметници и представници цркве имају заједничке пројекте.
Коментаришући значај Битефа за руска позоришта и одговарајући на питање шта од тих искустава може да се примени на фестивал „Чехов“, Швидкој каже да је Битеф увек посвећивао велику пажњу авангардним формама, а Мира Траиловић и Јован Ћирилов били су увек у току дешавања у позоришном свету.
Додао је да су они на фестивал позивали наше најмодерније театре, те да је тиме Битеф много допринео развоју руске уметничке мисли, а утицао је и на формирање концепта фестивала „Чехов“.
Говорећи о специфичности руске културе, Швидкој истиче да она неустрашиво показује човеку човека и да је читање романа или гледања позоришних представа као одраз у огледалу.
„И када погледаш унутар себе лако можеш да се згрозиш. Али, руска култура не руши природу човека. Разнолика је – између Толстоја, Достојевског и Чехова разлике су огромне“, казао је Швидкој.
Оценио је да би у Русији разумевање Србије могло да буде боље, али да је проблем у томе што медији много пишу о ситуацији на Косову, односима Београда са Подгорицом или Бриселом, а не довољно и о другим стварима.
„Могло би да се боље разуме да су Срби, после распада Југославије постали раздвојен народ, јер су се затекли у свим републикама које су чиниле Југославију“, казао је Швидкој.
Са друге стране, како је рекао, у Србији углавном постоје информације које се односе на политичке догађаје у Русији, али да постоји мало информација о дешавањима у области науке и образовања.
Преузмите андроид апликацију.