Грађани Србије у просеку су све задуженији. Када се погледају статистички подаци Удружења банака с краја прошле године долази се до сазнања да сви банкама, опет у просеку, дугујемо око 1.800 евра.
Истини за вољу статистички податак треба мало „рашчланити” и видети шта се ту све крије. Кредитна задуженост је несумњиво већа мерено милијардама динара или евра, међутим не сме се сметнути с ума да се тај податак сада дели на мањи број становника Србије.
Последњи и још актуелни попис показао је да нас је пола милиона мање него пре десет година, односно око 6,7 милиона. Грађани су код банака позајмили 1.426 милијарди динара, односно око 12 милијарди евра. Већа је, разумљиво, задуженост привреде и они дугују 1.847 милијарди динара, док предузетници дугују 71 милијарду динара. Укупно све категорије су задужене око 3.350 милијарди динара што је нешто више од 28 милијарди евра.
Предности ниских камата које су још постојале у првој половини прошле године виде се по расту готовинских кредита. Њих је лане одобрено више за чак 38,8 милијарди динара што је раст од непуних 330 милиона евра. Због тога грађани банкама сада по овом основу дугују 664 милијарде динара, а готовински кредити имају међугодишњи раст од 6,2 одсто. У укупној маси зајмова они су доминантни и учествују са 46,6 процената.
И стамбени кредити 2022. су имали велики раст од чак 12,6 одсто. И овде важи ранија констатација да су они у већем делу прошле године били релативно повољни. Тренутно је у отплати 152.000 стамбених зајмова, а просечан износ је 3,9 милиона динара што је око 33.000 евра.
Кашњење у отплати ових кредита је занемарљиво 0,6 одсто. Податак да је просечни износ стамбеног зајма 33.000 евра, као и онај да кашњења готово и нема указује да су грађани врло опрезни када се задужују за ову намену. Опрез је разумљив, јер је реч о обавези на 20 и неретко 30 година.
Преузмите андроид апликацију.
