Некада је обавеза смештаја војске најчешће била решавана изнајмљивањем приватних кућа, да би касније, формирањем сталног гарнизона, почело примењивање другог начина за решавање овог проблема.
Из тог разлога су градови наменски подизали касарне које су, потом, закупљивале војне власти за своје потребе.
У Новом Саду су, у последњој деценији 19. века, изграђена два велика објекта ове врсте, пешадијска касарна у продужетку Лебарског сокака (Милетићева улица), данашња Улица војводе Бојовића, и хонведска касарна у Футошкој улици на тадашњем излазу из града.
Историјат изградње пешадијске касарне може се пратити још од настанка плана града 1877. године, на коме су назначени одговарајући габарити, али са ознаком још неизведеног објекта.
Већ на Саутеровом плану из 1885. године тог обележја више нема пошто је пространа парцела резервисана записом Kasern platz.
Колико је градња ових објеката била значајна, види се из податка да је улица у којој је подигнута пешадијска касарна добила назив Улица касарне (Laktanya utca).
На ситуационом плану касарне уцртано је седам објеката, а толико је и изграђено. Основе три двоспратнице постављене су на регулацију улица Војводе Бојовића, Вука Караџића и Лукијана Мушицког.
Од објеката који чине касарну, пажњу највише привлачи управна зграда постављена на улицу Војводе Бојовића.
Ова зграда је правоугаоне основе, са плићим испустом на средини дворишне фасаде. На главној фасади, окренутој ка улици Војводе Бојовића, налазе се угаони ризалити са по једном осом прозора, док их је у средњем делу пет.
Улаз у објекат је централно постављен и изведен у форми портика са масивним стубовима на високим базама. Изнад улаза налази се тзв. француски балкон, надвишен троугаоним фронтоном.
Кровна конструкција је на четири воде, зарубљена. Пројектом је било предвиђено да слободне угаоне површине парцеле, лево и десно од централне зграде, буду хортикултурно уређене са стазама у средишту, али овај детаљ пројекта није реализован.
У објекте касарне у улици Војводе Бојовића војска се уселила након Првог светског рата.
Наиме, по завршетку Првог светског рата, Нови Сад се нашао у новој држави, Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, а у његове војне објекте сместила се нова војска.
Сходно томе, касарне су добиле нове називе, па је тако пешадијска касарна у продужетку Милетићеве, односно негде на средини данашње улице Војводе Бојовића, добила име Краљ Петар.
Ову касарну је војска од града добила компензациом, тако што је решено питање Мостобрана, чије су уклањање градске власти већ одавно тражиле.
Уговором склопљеним 1922. године између новосадских власти и Команде Прве армијске области Мостобран је уступљен граду, а заузврат, град је војсци предао касарну Краља Петра у Улици војводе Бојовића и још неколико других касарни, објеката и плацева.
Касарна у Војводе Бојовића je објекат који се налази под претходном заштитом као споменик културе, а значајан је и као спомен обележје за стрељане антифашисте у Другом светском рату и као место страдања Новосађана у рацији 1942. године, о чему сведочи постављена табла на фасади зграде.
Према урбанистичким плановима, касарна је намењена да буде културно-туристички комплекс, па остаје нада да ће бити обновљена, те да ће поново засијати старим сјајем.
Novosađani, da li znate gde se u Novom Sadu nalazi palata Habag?
Преузмите андроид апликацију.
