Да би се прилагодили условима у окружењу, еволуција некада трансформише организме у једноставније форме.
Еволуција је изузетно сложен механизам, у чије многе тајне научници још увек нису успели да проникну. Ипак, оно што је свима познато је да је она успела током стотина милиона година да развије сложене карактеристике код организама. Али, да ли она може некада да се „варати уназад“ – и да опет претвори сложеније форме у њихове претходне облике?
Стручњаци тврде да постоји феномен познат и као регресивна еволуција, према ком организми могу да изгубе сложене карактеристике и да се једноставно речено, врате на старо. Међутим, ово и даље не значи да се еволуција креће уназад, јер како биолог Вилијам Р. Џефри са Универзитета Мериленд тврди за Live science: „Шансе да ће процес еволуционих промена бити… преокренут на исти начин су веома мале.“
Шта је у ствари регресивна еволуција?
Ова регресија пре свега подразумева губитак претходно развијених облика сложености, а екстремни пример се најбоље огледа у паразитској врсти дупљара Мyxозоа, који имају једноставну анатомију тј. немају уста, нервни систем, црева и имају мало генома. А за које се након почетног мишљења да представљају једноћелијске протозое испоставило да су само „назадовеле“ од жарњака – јер им одређене карактеристике нису биле потребне за паразитски облик живота.
Дакле, иако ово некоме може деловати као да су се морфолошки вратили на претходну фазу еволуције јер су блиски једноћелијским организмима, истина је да еволуција не назадује у том смислу да прави кораке уназад и да се враћа на у потпуности на оно како је некада било.
Добар пример за објашњење овог процеса јесу рибе из пећине које су изгубиле очи, овај „повратак“ не значи да су оне сада исте као њихови исконски преци, већ да је око изгубило одређене функције јер им у тами нису ни потребне. Поред тога оне су у празним дупљама искористиле простор и развиле органе које бележе вибрације, што им омогућава да буду свесне дешавања из њихове околине.
Део разлога зашто еволуција не иде уназад је и тај што адаптације воде ка другим променама, објаснио је биолог Брајан Голдинг са Универзитета Мекмастер у Онтарију: „Ако сте направили промену… фино ћете подесити ту адаптацију, а та адаптација ће ступити у интеракцију са другим генима“, рекао је Голдинг. „Сада, ако преокренете ту једну промену, сви остали гени ће и даље морати да се мењају да бисте преокренули еволуцију.“
Nova studija sa Harvarda otkrila: Jelovnik koji produžava život
Преузмите андроид апликацију.
