Термини „вештачка интелигенција” и „четврта индустријска револуција”, односно „индустрија 4.0”, које почетком овог века промовише Клаус Шваб, оснивач и председник Светског економског форума у Давосу, данас често збуњују јавност. Учесници скупа у Давосу, власници капитала, покушавају да убеде свет да од њих зависи даљи развој науке, нових технологија и квалитета живота.
Њихов циљ је изградња посткапиталистичког друштва у будућности с идејама новог комунизма, у којем сви могу бити срећни јер ће зависити од власника капитала, а не од власти.
Савремени развој друштва сведочи, међутим, да ће напредовање у будућности зависити највише од техничко-технолошких знања и нових научних достигнућа, а не од капитала.
О томе се данас пишу многе књиге и воде стручне расправе, у којима најмање учествује техничка елита, а много више економисти, социолози, политичари и филозофи, мотивисани идејама власника капитала у Давосу.
Појам „индустријска револуција” повезује се с друштвеним развојем који се догађа у „кратком” временском периоду. Прелазак од ручне (занатске) производње у другој половини 18. века и веће коришћење парне машине средином 19. века, довео је до промена политичких и привредних система, па се сматра почетком „прве индустријске револуције”.
Читав век касније, применом наизменичне електричне енергије и монтажних линија у производњи, рачуна се као почетак „друге индустријске револуције”.
Појавом рачунара, развојем телекомуникација и интернета, аутоматизацијом производних процеса и бржом обрадом података од средине 20. века, говори се о почетку „треће индустријске револуције”.
Неки историчари науке тврде да се тек почетком трећег миленијума може говорити о „четвртој индустријској револуцији” или „индустрији 4.0”, коју карактеришу дигитализација, брзи интернет, већа аутоматизација производних процеса, развој флексибилних технологија, „интелигентних машина” и „паметних фабрика” ради економичне производње високог квалитета у малим серијама и све краћим роковима.
Кад је реч о вештачкој интелигенцији, елита из Давоса верује да то може бити алат да лакше управља светом.
Међутим, човек – истраживач – пројектант софтвера, увек ће бити интелигентнији у односу на било коју машину и софтвер, који једино неупоредиво брже од човека обрађује огроман број информација за потребе одлучивања. Али одлучивање без емоција, које поседује једино човек, није интелигенција.
Оправдано је поставити питање да ли се исправно користи термин „индустријска револуција”, пошто су од прве до почетка четврте протекла два и по века. За такве процесе је правилније користити термине „еволуција”, „тренд” или „процес развоја”, који могу бити спорији или бржи. Треба имати у виду и чињеницу да на тренд развоја (компанија и земаља) утиче мноштво параметара: ниво већ освојених технологија, постојећа знања и сопствена истраживања, међународна сарадња, подршка банкарског сектора, подстицаји државе, компетентност власти и интереси доносилаца одлука.
Коначно, не треба веровати у револуционарне промене у друштву и технолошком развоју, а ни квазинаучним прогнозама и очекивањима из Давоса.
Преузмите андроид апликацију.
