Од 1950. до 1990. године у Београду је снег падао само 22 пута, али је тада у просеку имао 31 дан са снежним покривачем – што сада није случај.
О чему причамо када причамо о Новој години?
Поред славља и прилике за одмор, причамо и о једном специфичном амбијенту. Ако имамо среће, то је идила у кругу породице, то су поклони и лепе жеље, али и незаобилазни снежни покривач који, макар у овом нашем делу Земљине кугле, целој тој слици даје тај посебни, носталгични шмек.
Међутим, тај последњи елемент се у нашу слику Нове године изгледа више не уклапа.
Наиме, у Београду није било снежног покривача за дочек Нове године већ седам година заредом. У питању је најдужи забележени такав низ од 1950. године.
И он ће се изгледа и ове године наставити, јер актуелна временска прогноза каже да ће током новогодишњег викенда у престоници максимална дневна температура достићи чак 18 степени Целзијуса.
Актуелни рекордер по питању новогодишње температуре није био тако давно: у питању је била нова 2010. година, када је било измерено 18,2 степена.
Али било да се ове Нове године тај рекорд превазиђе или не, једно је сасвим сигурно – снега ни ове године неће бити.
Додуше, историјски гледано, снежни покривач и није толико типичан део београдске Нове године колико нам сећања и лични утисци можда говоре: од 1950. до данас, главни град био је под снегом за дочек нове године само 22 пута.
Па ипак, када се погледају шира слика, постаје јасно да је снег, услед климатских промена, данас ређи сезонски гост него што је некада био.
Наиме, ако се посматра период од 1951. до 1990. године, Београд је у просеку годишње имао 31 дан са снежним покривачем. Било је, наравно, свакаквих изузетака и екстрема и раније, у оба смера и година када снега готово да није ни било, али и оних као што је била зима 1970. године, када је снега било током више од 60 дана.
Међутим, изразито снежне зиме постале су јако ретке, а оне готово без снега све чешће. Тако је у последњих десет година само једна зима, 2019. године, имала више снежних дана од горепоменутог просека.
Ова промена не утиче само на наш доживљај новогодишњих празника. Снег је заправо важан чинилац у глобалној регулацији температуре јер рефлектује велики проценат Сунчеве енергије, док истовремено задржава топлоту земљишта испод покривача и спречава испаравање влаге са тла у атмосферу.
Његов недостатак може изазвати различите климатске, еколошке, хидролошке, па и пољопривредне промене.
У међувремену, у Београду, новогодишњу гардеробу капута, капа и рукавица полако замењују танке јесење јакне и плитке ципеле.
Нове године као што је била она 1954., када је висина снега била рекордних 31 сантиметар снега, звуче као куриозитети неког давно прошлог времена које се неће тако лако вратити.
Остаје нам, наравно, да се прилагодимо, али и да се боримо да зауставимо процес који нам неповратно нарушава и природну и друштвену реалност.
У то име, нека нам нова година буде успешнија него иједна пре!
Novosađani, nazdravimo danas dva puta! Prvi put u podne i drugi put u ponoć! (31. decembar)
Преузмите андроид апликацију.
