Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић рекла је данас, на панел дискусији о енергетској ефикасности на “Регионалној лук ап конференцији” на Копаонику, да на енергетску ефикасност у Србији треба гледати као на извор енергије.
“Суочавамо се са веома тешком ситуацијом која је истовремено и енергетски конфликт. Србија није изузета из најновијег пакета санкција ЕУ, што нам додатно отежава ситуацију”, рекла је Ђедовић на у уводном излагању.
Навела је да су пред нама изазови како да се снабдемо електричном енергијом по најбољим условима и да планирамо неопходне инвестиције у енергетском сектору.
„Сада нас је у кризи сачекало све оно што нисмо радили, па морамо да се позабавимо производњом електричне енергије, реформам у том сектору и питањима енергетске ефикасносни, јер без тога нема дугорочног стабилног снабдевања електричном и топлотном енергијом“, закључила је Ђедовићева.
Навела је да су циљеви у тој области за 2020. достигнути, али да се тиме не можемо задовојити, а да ће енергетски циљеви до 2030. бити утврђени у сиенергији, са циљевима развоја обновљивих извора енергије (ОИЕ).
„Као резултат споровођења мера енергетске ефикасности требало би да се производња финалне енергије смањи за око 10 одсто, што је више од годишње производње ТЕНТ-а, односно 12 терават часова. Практично, енергетска ефикасности је извор електричне енергије“, казала је министарка Ђедовић.
Додала је да постоји велика подршка у донацијама из ЕУ и од других међународних партнера, као и из домаћег буџета.
„Имамо у реализацији и припреми пројекте вредне око 920 милиона евра са различитим партнерима. Када сви буду спроведени у наредне три до четири године, уштеда ће бити око 900 гигавата годишње“, нагласила је министарка енергетике.
Навела је да ће пројектима енергетске ефикасности бити обухваћени јавни објети, вртићи, школе, локалне самоуправе и домаћинства.
Казала је да је претходних година било уложено 2,6 милијарди динара субвенција за 20.000 домаћинстава, а да је у сарадњи са Светском банком у припреми наставак програма, чија ће вредност бити 70 милиона евра за још 100.000 домаћинстава.
Министарка Ђедовић је изнела податак да се од накнаде за енергетску ефикасност годишње приходује око 10 милиона евра, што је далеко до довољног за финансирање потреба.
Она је нагласила да је, без обзира на исход преговарачког процеса са ЕУ, добро за нас да се бавимо енергетском ефикасношћу.
Министарка је прецизирала да је ће 45 милиона евра бити усмерено као помоћ за енергетску санацију домова најсиромашнијих становника и још 50 милиона евра за увођење калориметара у стамбене зграде, како би власници станова плаћали топлотну енергију према потрошњи.
Ђедовић је поменула улагања у промену енергента у топланама Прибој, Нови Пазар и Мали Зворник и да је у плану ревитализација још 20 топлана у Србији, а у некима од њих ће то бити изведено кроз јавно-приватна партерства.
Представник Агенције за развој Уједињених нација (УНДП) Жарко Петровић, изнео је рачуницу те организације да би побољшање енергетске ефикасности на 27 милиона квадратних метара јавних зграда за 30 процената и у приватним зградама, донело уштеду производње Костолачке термоелектране и Колубаре.
Он је истакао како му је драго да је јуче чуо од минстра грађевинарства Горана Весића о намери да се обезбеде подстицаји за зелену градњу и додао како постоји стручност и могућност да приватни сектор преузме на себе велики део посла у енергетској ефикасности.
Генерални манаџер Међународне финансијске корпорације (ИФЦ), која је део Светске банке, Ари Наим, навео је неколико пројеката које ова институција финансира у Србији, као што су погони за рециклажу на депонијама Винча и Долово, и енергеткс ефикасност Аеродрома „Никола Тесла“.
Додао је како ће се ИФЦ ослањати на три стуба у наредних пет година, а то су да земље у развоју транзицију посматрају као прилику за раст, да се концентрише на кључне секторе који највише троше енергију, а то су у Србији становање, комерцијални сектор и саобраћај, и трећи стуб су финанасије.
Професор Електротехничког факултета у Београду Никола Рајаковић оценио је да је енергетска ефикасност драматично важна и да Србија има велики простор да направи напредак у тој области, управо зато што је енергетски неефикасна.
Он је изнео процену да је улагење по једном мегавату у модернизацију елеткране десет пута јефтиније него изградња нове електране.
Рајаковић је рекао да добро изолован објекат троши четири пута мање енергије од лоше изолованог и заложио се да се грађани који нису завршили своје фасаде кажњавају због тога.
Он је проценио да је неопходно модернизовати електромрежу у нашој земљи, пре свега средњенапонску и нисконапонску, јер су ту врло велики губици, и да ће нас висока цена електричне енергије натерати да бринемо о сваком киловату.
Zaposleni i Savet REM-a od sutra u štrajku zbog pritisaka i pretnji
Преузмите андроид апликацију.
