Почетна > Живот и стил
Живот и стил

Како je „Крцкo Орашчић“ постаo Божићни класик?

Фигурице Крцка Oрашчића су сада прилично уобичајена божићна декорација. Међутим, они су постали популарни широм света тек након Другог светског рата. Према немачкој легенди, орашчићи доносе срећу и заштиту породици и њеном дому.
Фото: Pixabay/Hermann

Лутке орашчићa се праве у деловима данашње Немачке и Чешке (око Бохемије и Саксоније) од касних 1600-их. Можда су оригинални били направљени као симболи среће или карикатуре. Данас су орашчићи скоро незаобилазан део божићне декорације, и у свету, али и на нашим просторима, и има их у свим величинама.

Једна прича каже да богат, али мрзовољан фармер није могао да нађе добар начин да разбије орахе и понудио је награду свакоме ко јесте. Резбар из села Зајфен (у Саксонији) направио је лутку са устима која се отварају и затварају која је била довољно моћна да ломи орахе. Био је то велики успех и сељак је наградио село.

Данас се лутке орашчића обично праве као војници играчке, али су такође прављене украшене попут рудара, полиције и краљева.

До 1800. били су популарни украси у областима Саксоније и Зонеберга. Постоје записи о томе да су продати на Дрезденској пијаци 1786. Наполеон је окупирао ово подручје почетком 1800. године и можда су то били орашчићи направљени да личе на Наполеона и његове војнике, што им је дало изглед какав имамо и данас.

Орашчићи су почели да се шире у Европи, па је потреба за производњом расла са све већом популарношћу.

После Другог светског рата, орашчићи су почели масовно да се шире у Сједињене Државе. Наиме, амерички војници који су били стационирани у Немачкој по повратку у САД донели су за успомену фигуре орашчића, а помогла је и велика сеоба људи у потрази за америчким сном.

Но оно што је посебно погодовало глобалној популаризацији орашчића и још га више приковало уз Божић свакако је истоимени балет Петра Илича Чајковског настао према бајци Крцко Орашчић и краљ мишева Е. Т. А. Хофмана.

Фото: PrtSc/fradellafra
Балет Крцко Орашчић

Окићена јелка, медењаци, празничне песме, Деда Мраз, ирваси и Крцко Орашчић. Тако бисмо укратко описали Божић. Међутим, како се ту нашао баш балет “Крцко Орашчић”? И каква је повезаност Божића и Крцка Орашчића?

Године 1816. објављена је књига „Крцко Орашчић и мишји краљ“. Написао га је немачки писац Е.Т.А. Хофман и прича причу о девојчици по имену Мари и њеним играчкама на Бадње вече.

Оригинална прича је првобитно била прилично застрашујућа. У њему Мариине играчке оживе на Бадње вече, а фигура, лутка орашчића помаже у вођењу борбе против војске мишева.

Причу је 1844. адаптирао француски писац Александар Дима. Године 1892. руски композитор Чајковски и његов пријатељ, руски кореограф Маријус Петипа, користили су много једноставнију верзију приче и претворили је у балет у два чина под називом Крцко Орашчић. У Балету је име девојке промењено у Клара.

Први наступ је био у Санкт Петербургу и није био баш популаран, иако се људима свидела музика.

Године 1934. стављена је верзија која је направила доста измена и била је популарнија. Прво пуно извођење балета ван Русије такође је одржано 1934. године у Енглеској. Прву пуну верзију балета у САД имао је на Бадње вече 1944. године Балет Сан Франциска и био је веома успешан. Од тада га сваког Бадње вечери изводи Балет Сан Франциска.

Оно што је занимљиво у вези са овим балетом и чему дугује толику популарност је, да за разлику од већине других класичних божићних прича нема теолошки карактер, нити се у њему помињу приче о беби Исусу, већ слави празнике које могу прихватити многе породице у ово доба године, без обзира на религијско убеђење.

Ради се о чаробном свету деце, родитеља, играчака, јелки, пахуља и слаткиша. “Крцко Орашчић” води нас у свет бајки, безбрижности и празничног весеља и све то уз савршене ноте Чајковског. У периоду Божића, на балет одлазе и они који иначе нису љубитељи оваквих излазака.

Балетске трупе широм света представљају своје верзије класичног балета Петра Иљича Чајковског, а породице се дотерују и одлазе да уживају у овој магији без које је тешко замислити децембар. Управо је “Крцко Орашчић” често први сусрет деце са овом врстом уметности.

Данас се не може замислити Божић без балета „Крцко Орашчић“ и без фигуре малог дрвеног војника на јелци.

Balet „Krcko Oraščić“ u Srpskom narodnom pozorištu

Преузмите андроид апликацију.