Матија Бан (Петрово Село код Дубровника, 16. децембар 1818 — Београд, 1/14. март 1903) био је српски професор, политичар и дипломата и један од најпознатијих представника националног покрета Срба у Дубровнику.
Школовао су у Дубровнику, где је завршио гимназију, филозофске и педагошке науке. Радио је прво као писар у једној адвокатској канцеларији, а потом у катастру у Дубровнику. Провео је неколико година на Истоку, на острву у цариградској околини, Цариграду и Бруси, повремено подучавајући друге, учећи и сам, а повремено је живео на свом имању у Анадолији.
Године 1844. дошао је у Београд, где постаје васпитач кћери кнеза Александра Карађорђевића. Био је шеф прес-бироа и водио је послове националне пропаганде и члан Српске краљевске академије, а у исто време један од најплоднијих српских писаца.
Српска влада га често употребљава у дипломатским мисијама.
Писао је драме у духу класицизма и трагедије у стиху и сматра се једним од најплоднијих српских драмских писаца; познате су и његове педагошке расправе. Његове најпознатије драме су: Мерима, Смрт Уроша V, Краљ Вукашин, Кнез Никола Зрињски, Јан Хус и многе друге, чије су теме из словенске и нарочито српске историје.
По његовом имању и кући један део Београда носи назив Баново Брдо.
Jelena Lazarević: Biser srpske srednjovekovne duhovnosti i pismenosti
Преузмите андроид апликацију.
