На подручју деловања РЦ Врбас парадајз се налази у фази сазревања плода и семена (ББЦХ 81-89).
Визуелним прегледом усева парадајза, на појединим локалитетима, регистровани су симптоми зеленог увенућа (Verticillium albo-atrum и Verticillium dahliae).
Овај паразит има широк круг домаћина, са преко 200 биљних врста, посебно из фамилије Solanacae и Cucurbitacae. До заразе тим патогеном може доћи у свим фазама њиховог развоја. Основни симптом болести је увенуће биљака, где биљка задржава зелену боју.
Код паприке заражено ткиво лишћа губи тургор, суши се и отпада.
У почетку биљке заостају у порасту, а касиње долази до постепеног губитка боје. На уздужном пресеку корена увелих биљака, уочава се мрки прстен у зони судовног ткива. Увенуће целе биљке се посебно види у најтоплијем делу дана. Угинуле биљке могу бити прекривене црним творевинама од склероција.
Код парадајза су симптоми нешто другачији. Нема увенућа биљака, ни ремећења пораста. На старијем лишћу се јављају хлоротичне пеге, које некротирају. На уздужном пресеку стабла се јавља мрка обојеност судовног система. Мицелија гљиве се у пољским условима може одржати у земљишту и до 14 година, али највећа количина мицелије преживи 2-4 године.
За клијање микросклероција потребно је да у земљишту има довољно влаге и да је температура 20-25°Ц и да су присутне материје које лучи корен. Гљива продире кроз ране, коренове длачице или кроз епидермис корена где се системично развија. У повољним условима, зараза се са локалних жаришта може проширити на цео усев. Паразит се преноси површинском водом, зараженим биљним остацима и зараженим семеном.
Директне мере заштите се не могу спроводити, због дугог одржавања гљиве у земљишту. Са циљем контоле ове болести препоручује се примена свих расположивих превентивних мера које подразумевају:
- дезинфекција земљишта,
- потапање корена пре расађивања или његово заливање раствором пропамокарб-хидрохлорида или пропамокарб-хидрохлорид + фосетил-алуминијум,
- уклањање корова, биљних остатака,
- гајење високо отпорног сортимента,
- контролисано ђубрење азотним ђубривима,
- смањење повређивања биљака,
- поштовање плодореда (паприку и парадајз треба садити на истој површини сваке пете године) и
- редовно уклањање увенулих биљка.
RC Kikinda: Prisustvo odraslih jedinki repičine lisne ose (Athalia rosae) u usevima uljane repice
Преузмите андроид апликацију.
