Обележава се 10 година од рестаурације Културне станице Еђшег, јединственом изложбом „Повратак у центар” која ће приказати стрељачке спомен-мете, прављене за некадашње победнике стрељачких такмичења.
Изложба ће бити отворена 1. децембра у 19 сати и трајаће до 12. јануара 2023. године. Заинтересовани ће моћи да је посете сваког дана од 10 до 18 сати.
Данашња Културна станица Еђшег налази се на локацији која је у 19. веку Новосађанима била позната као Шиштат.
Шиштат (Schießstadt, немачки – стрелиште) је био седиште Новосадског грађанског стрељачког друштва, и место где су његови чланови могли да практикују гађање у мету из пушке.
Као и Еђшег данас, поред спортско-такмичарске, рекреативне улоге, Шиштат је грађанима служио и за уживање у друштвеним садржајима – концертима, баловима, образовним програмима (у једном периоду постојала је плесна школа).
Новосадско грађанско стрељачко друштво основано је 1790. године, и било је прва друштвена организација којој се могло слободно приступити, без обзира на националну, верску и политичку припадност – иако су његово чланство неизбежно чинили припадници имућнијих друштвених сталежа (махом ловци), будући да су трошкови бављења стрељаштвом (у виду опреме и помоћних средстава) тада били изузетно високи.
Од свог настанка Друштво је редовно функционисало (уз пар краћих прекида) преко стопедесет година, све до другог светског рата који је довео до његовог гашења.
Дуготрајно деловање Новосадског грађанског стрељачког друштва оставило је трага у културној историји града, како у виду традиције и широке популарности самог спорта, тако и у погледу материјалног наслеђа – данашња зграда Еђшега је некадашња зграда Друштва, подигнута о стогодишњици његовог оснивања 1890. године.
Као драгоцена културна заоставштина и сведочанство епохе, сачуване су стрељачке спомен-мете Друштва, прављене за такмичења која су се регуларно одржавала на Стрелишту.
Ове мете служиле су као својеврсна одличја-плакете за најбоље стрелце, то јест победнике такмичења, а поред имена стрелца, врсте надметања и датума одржавања истог, садржале су и ликовне представе жанр-сцена тематски најчешће повезаних са стрељаштвом и ловом.
Биле су доказ и симбол прецизности добитника, и у оквиру сцена на представама углавном су имале инкорпорирану симболичну малу мету у виду концентричних кружница са централним пољем – већина мета ту има једну или више рупа од хитаца које су највероватније настајале извођењем церемонијалног гађања од стране добитника при свечаној додели награда.
Преузете из средњоевропског културног окружења, мете су илустроване под утицајем аустријског сликарства – у ранијем периоду ручно, техником уља на платну, док од почетка последње декаде 19. века преовлађују олеографије (прикази штампани на картону аплицираном на урамљено платно).
Спомен-мете Новосадског грађанског стрељачког друштва држане су и излагане у згради Стрелишта, највероватније окачене на зидове велике сале као подсетник на прошла такмичења и победнике, служећи уједно и као живописна декорација амбијента у којем су стрелци проводили време.
Након престанка рада Друштва у Другом светском рату, затечене мете склоњене су на таван зграде, да би по завршетку рата биле пронађене у бараци крај канала Дунав-Тиса-Дунав, у којој се тада налазила прва послератна новосадска стрељана. Одатле их 1952. године преузима Бранко Мркић, директор Средње фискултурне школе у Новом Саду, и касније предаје Војвођанском музеју.
Данас се у Музеју Војводине у оквиру збирке Историја физичке културе и спорта Војводине чува колекција од 160 спомен-мета Новосадског грађанског стрељачког друштва, а тридесет мета из ове целине које су изложене на поставци, након више од седам деценија поново се налазе на месту за које су биле направљене и у којем су излагане.
Поред ових одабраних мета, које илуструју тематски и историјски распон колекције (почев од најстарије сачуване, из 1863. године), изложена су и два плаката из 1893. који су позивали на такмичења у гађању, као и пушка за прецизно гађање из средине 19. века, највероватније коришћена за гађање на овом месту.
Међу метама се као посебно значајне за ову пригоду издвајају мета из 1890. године, настала поводом прославе стогодишњице постојања Друштва и подизања нове зграде, и мета из 1896. године настала у част дугогодишњег председника Друштва Јозефа Гајгера, а на којој се налази приказ зграде који врло вероватно представља тадашњу нову зграду Стрељачког друштва, односно данашњу зграду Културне станице Еђшег.
Predstava „Nora (Lutkina kuća)“ u Srpskom narodnom pozorištu
Преузмите андроид апликацију.
