На трећој годишњој конференцији Глобалног партнерства за вештачку интелигенцију (ГПАИ), која је 21. и 22. новембра одржана у Токију, Србија је постала члан ове престижне међународне организације.
„Чланице ГПАИ не постају све земље које поднесу захтев за пријем. Прошле и ове године неколико њих је одбијено, јер нису прошле густо сито од неколико десетина стручних питања која се тичу развоја ИТ сектора и вештачке интелигенције (ВИ) у националним оквирима“, изјавио је за „Политику“ Стефан Баџа, саветник у кабинету премијерке Ане Брнабић, кључни играч тима који је са успехом окончао процес пријема Србије у Глобално партнерство за вештачку интелигенцију.
Глобално партнерство за вештачку интелигенцију је настало 2020. године на иницијативу председника Француске Емануела Макрона и канадског премијера Џастина Трудоа, уз подршку Г7 и ОЕЦД.
Прва конференција одржана је у Канади (виртуелно, због пандемије ковида 19), а наредна 2021. у Паризу.
Том приликом, председнику Макрону је уручен годишњи извештај о раду организације чији су оснивачи Аустралија, Канада, Француска, Немачка, Индија, Италија, Јапан, Мексико, Нови Зеланд, Република Кореја, Сингапур, Словенија, Велика Британија, Сједињене Америчке Државе и Европска унија.
Њима су се 2021. придружиле Белгија, Чешка, Данска, Израел, Холандија, Пољска и Шведска, а ове године Турска, Аргентина, Сенегал и – Србија.
Наша земља је писмо о намерама послала у јуну, а поред задовољавајућих одговора на поменута стручна питања, уздала се у још неколико адута.
Како је објаснио Баџа, претходних месеци били смо врло активни у радним групама Савета Европе и Унеска које се баве вештачком интелигенцијом, што смо предочили ГПАИ, уз податке о сарадњи које смо на том пољу имали са Уједињеним Арапским Емиратима и Републиком Корејом.
Осим тога, поједини представници Сингапура, Кореје и Италије у ГПАИ, који су нам били партнери у ВИ пројектима, личним препорукама су подржали кандидатуру Србије, истакао је он и додао да смо широку подршку обезбедили и ангажовањем наше дипломатије.
„О пријему у ГПАИ чланице одлучују консензусом, тако да то што нико није био против има и значајну политичку тежину. Велика је ствар што су технолошки и економски најразвијеније државе препознале досегнути ниво и потенцијал Србије у области ВИ. Сада, као чланица, имаћемо привилегију да будемо у току с најактуелнијим дешавањима које се тичу ове сфере, бићемо укључени у обликовање и доношење одлука. Намера нам је да активно делујемо, није нам стало до чланства ради чланства“, нагласио је Баџа.
Према његовим речима, биће корисно да „из првог реда” пратимо како ће се развијати регулатива која се тиче ВИ, будући да Србија највише ИТ услуга извози у САД, Велику Британију и ЕУ, које су чланице ГПАИ.
А и за фирме из тих земаља које код нас послују значајно је то што сарађујемо с њиховим матичним државама у формирању регулативе и политика, додао је он.
„Ми ћемо наредне недеље изаћи с предлогом препорука за развој вештачке интелигенције у Србији. Бићемо прва земља у Европи која ће имати такав документ на нивоу државе“, истакао је Баџа.
Србија је још 2019. усвојила Стратегију развоја вештачке интелигенције, само две године након што је то прва у свету учинила Финска.
А према параметрима који показују у којој мери је влада неке државе спремна да користи ВИ у свом раду и у пружању јавних услуга, Србија је за 2021. рангирана на 52. место међу 172 земље.
Истраживање које је крајем прошле године спровео Унеско показало је да смо међу свега 11 земаља које су лекције о вештачкој интелигенцији уврстиле у наставне програме државних основних и средњих школа.
Уз то, у специјализована ИТ одељења похађа више од 1.000 ученика, што је скоро два одсто средњошколаца.
У складу са Стратегијом развоја вештачке интелигенције за период 2020–2025, Влада Србије је у марту прошле године основала Истраживачко-развојни институт за проучавање примене ВИ у различитим областима.
Седиште прве научне установе те врсте у овом делу Европе је у Новом Саду, а има и канцеларије у Београду и Крагујевцу.
Осим изврсности у научноистраживачком раду, један од главних задатака института је да пренесе своја знања привреди, али и да буде „инкубатор“ стартап компанија и расадник кадрова.
У својим редовима тренутно има 40 истраживача, њих 10-ак с међународним искуством.
Goran Vasin: Kralj Aleksandar Karađorđević – od Cetinja do Marseja
Преузмите андроид апликацију.
