Када је због велеиздаје 1876, ухапшен Светозар Милетић, Калман Тиса и Ђула Андраши су сматрали да је са либералима и Омладином, као главним заговорницима српске идеје и Српске Војводине у Монархији завршено. Оптужен је за злочин велеиздаје, јер је наводно у Београду, приликом поверљивих разговора са представницима Владе, обећао 20-30 хиљада српских добровољаца из Монархије за рат против Турака, а да се затим после победе у рату подигне устанак у Банату, Бачкој и Срему, како би се ти крајеви прикључили Кнежевини Србији.
Иако је ухапшен у јуну 1876. пред суд је изведен тек 18 месеци касније. На затворску казну од 5 година је осуђен 18. јануара 1878, а пуштен је из затвора помиловањем 5. новембра 1879. Нељудски и нехумани услови у затвору у коме је Милетић тамновао нарушавали су његово здравље, али не и дух.
Милетић је био, подсетимо, годинама под присмотром полиције. Увек je био сумњичен за ширење српске идеје, за окупљање младих генерација српских интелектуалних елита које су тежиле стварању Српске Војводине. У очима Деака, Андрашија, Етвеша, Српска Војводина била је немогућа и непожељна.
Они су сматрали да је то сигуран увод у нестанак Угарске, због чега од 1870их година говоримо о мађаризацији која је институционално и законски била усмерена на Србе, Словаке и Румуне.
Кулминација је досегнута злогласним Апоњијевим законом 1907, који је и данас у глобалној Хабзбургологији, означен као један од кључних фактора за дезинтеграцију саме Монархије.
Мађарски колонисти циљано су насељавани у делове Шајкашке, где су Срби били већинско становништво. Шајкашка и шајкаши као симболи отпора мађаризацији и у традицији као легендарни и најтврђи борци за Српску Војводину 1848-1849, били су посебно на удару.
Почетком Великог рата 1914, стање се драстично погоршало, а злогласна Рација 1942, подсетила је да Шајкашка као стуб Српства и слободарства Срба у Монархији, никада није престајала да буде трн у оку дела елита Пеште.
Јаша Томић као наследник идеја и духа Светозара Милетића, заједно је са Михаилом Полит Десанчићем у тешким околностима краја 19. и почетка 20. века наставио да пише, говори и заступа идеје равноправности и политичких слобода за које се толико борио Милетић.
Када је Аустроугарска анектирала Босну и Херцеговину (1908), а потом започела са серијом монтираних Велеиздајничких процеса због сарадње Срба у Монархији са Краљевином Србијом, било је јасно да се Томић и његови саборци налазе на корак од судбине која је задесила Милетића. Нису устукнули.
Томићево извештавање из Старе Србије током Балканских ратова 1912-1913, удахнуло је нови живот и самопоуздање Пречнаским Србима.
Застава се читала и вести су се проносиле великом брзином- Куманово, Битољ, Албанска операција, Скадар… Сваки дан започињао је извештајима о победама и часном држању српског војника.
Монархија се убрзано спремала за рат са Краљевином Србијом. Тражио се повод. Срби у Монархији били су под присмотром полиције, која је и сама тврдила да Београд и Нови Сад дишу као једно.
Током Великог рата, Јаша Томић се, заједно са свим истакнутим представницима српских елита нашао интерниран, осуђен, док се ћирилица забрањивала, баш као и икона Светог Саве, а у Босни и Херцеговини Срби преживљавају погроме, док се свештенство Српске цркве посебно налази на удару.
Почињу убиства свештеника и њихова хапшења и интернирања. Шуцкори су предњачили у погромашким акцијама. Једном зацртани пут, поновио се 1941, 1991…
Победе војске Краљевине Србије, слом Аустроугарске, симболички враћају Светозара Милетића и његове незаборављене идеје.
Српска Војводина као центар окупљања Срба у Монархији, српска државност у империји Хабзбурга, која ће се прикључити и присајединити Пијемонту – Краљевини Србији.
Није било двоумљења, нити оклевања.
На Великој народној Скупштини у Новом Саду 25.11.1918, једногласно и једнодушно је одлучено да се Бачка, Банат и Барања прикључе Краљевини Србији, као што ће то учинити и Срем на Румском збору дан раније.
Српска Војводина, за коју се борило, за коју се истрајавало, и којој се тежило, нашла се у саставу Краљевине Србије и заједно са њом улази у нову заједницу Краљевину СХС.
Светозар Милетић, остао је бесмртни вођ Срба у Монархији и симбол Српске Војводине.
Његова идеја, мисао, говори, текстови, подсећају на време када је један истински великан стварао и градио идеју која је окупила и ујединила Српство у Монархији- Српска Војводина, као Завет постојања, као симбол неуморне борбе и страдања, као залог за српско ослобођење и уједињење…
Оро кликће са висине…
Проф. др Горан Васин
Goran Vasin: Kralj Aleksandar Karađorđević – od Cetinja do Marseja
Преузмите андроид апликацију.
