Дигитализација здравства у Србији унапредила је лечење пацијената и омогућила ефикаснији рад лекара, а грађани Србије већ годинама користе предности дигитализације у бројним областима живота и рада, изјавио је данас на конференцији „Дата сајенс“ Никола Ранчић из компаније „медИТ“.
„Дигитализација нам пружа могућности да на клик закажемо термин код изабраног лекара, да на једном месту имамо све медицинске извештаје и налазе, да имамо увид у здравствени картон свог детета или другог члана породице“, навео је Ранчић.
Како је објаснио, један од активних пројеката дигитализације здравства у Србији обухвата и Националну медицинску платформу за превентиву и дијагностику, а систем чине: архива слика, РИС (централни радиолошки информациони систем), еРадиологија (радиолошка дијагностика), мамографија (скрининг дојке), РГМ (скрининг грлића материце), еЗдравље – Портал пацијента, као и велики број система на локалном нивоу.
Он је навео да захваљујући Јединственом електронском здравственом картону (ЈЕЗК), систему који је повезао 278 здравствених установа у Србији са дигитализованим подацима, евидентирају се посете пацијената и даје увид у извештаје лекара, лабораторијске налазе, радиолошке снимке, као и налазе, отпусне листе, извештаје о вакцинацији…
„У систему су примарне, секундарне и терцијарне здравствене установе, опште болнице, специјалне болнице, ковид болнице и институти. Значај обједињених здравствених података превасходно је у правовременом откривању болести, лечењу и превенцији“, нагласио је Ранчић за Тањуг и казао да Портал пацијента има 1,5 милиона регистрованих корисника.
Он је додао је да први и најочигледнији бенефит за пацијенте у томе што више нема потребе да са собом носе преобимну медицинску документацију, да штампају налазе, понављају анализе.
„Осим за пацијенте, електронски здравствени картон драгоцен је и медицинским радницима, јер изабрани лекари имају увид у податке из других здравствених установа преко овог система. Могу врло брзо да приступе историји болести пацијента без коришћења папирних налаза и снимака које су до сада пацијенти морали да носе са собом. Подаци показују да су лекари трошили чак 30 одсто свог радног времена на папирологију, а захваљујући дигитализацији и ЈЕЗК сада могу да више времена посвете својим пацијентима“, нагласио је Ранчић.
У оквиру Портала пацијента аутоматски се на профил повезују подосигураници, па тако родитељ или старатељ, који је носилац здравственог осигурања, има одобрен приступ профилу свог детета где може заказати преглед код изабраног педијатра, преузети потврде о имунизацији, имати увид у све анализе, извештаје лекара, рендгенске снимке…
„До краја године, приступ ЈЕЗК биће омогућен лекарима специјалистима уз електронску сагласност пацијената. Предвиђено је да на Портал пацијента еЗдравље стигне нотификација са поруком да одређени лекар специјалиста жели да приступи ЈЕЗК са питањем да ли сте сагласни да му омогућите приступ траженим подацима“, најавио је Ранчић.
На конференцији је било речи о томе да РИС има више од 200 милиона радиолошких слика у систему.
„Захваљујући услузи еРецепт пацијенти имају увид у прописане рецепте и терапије, као и статус тих рецепата: доступан за преузимање (означено жутом бојом), преузет (означено зеленом бојом), истекао рок за преузимање (означено црвеном бојом)“, навео је Ранчић.
Додао је да ће ускоро бити омогућена и услуга еБоловање, са циљем да се знатно олакша и убрза поступак добијања дознака и даљег прослеђивања дознака послодавцу.
Такође,како је навео, са новом услугом дознаке ће моћи да се добију путем портала еЗдравље, без одласка у Дом здравља, а дигитализовано је и издавање еПотврде о смрти и до сада је електронски издато 45.000 ових потврда.
Он је додао да сви системи који су имплементирани у здравствени систем Србије представљају огромну базу знања за здравствене раднике, студенте, будуће радиологе.
„Системи се, наравно, непрекидно унапређују у сарадњи и у складу са потребама пацијената, здравственим радницима, светским трендовима у области здравства, а у сталној комуникацији и сарадњи са министарством здравља и Републичким фондом за здравствено осигурање. Захваљујући свим овим системима, отвара се простор за коришћење још напреднијих решења из области вештачке интелигенције у дијагностици и лечењу пацијената и даљи развој телемедицине“, поручио је Ранчић.
Дигитализација здравства са имплементацијом првих здравствених информационих система у Србији је почела 2008. године, док се 2016. започело с умрежавањем здравствених установа у јединствени систем.
Процес дигитализације препознат је као један од најважнијих државних пројеката и дефинисан је Програмом дигитализације у здравственом систему од 2022. до 2026. године.
RC Novi Pazar: Zdravstveni pregled merkatilnog kukuruza pred berbu
Преузмите андроид апликацију.
