Хапшење Османа Мехмедагића, познатијег под надимком Осмица, ширим слојевима јавности у региону, мање познатог директора Обавештајно-безбедносне агенције (ОБА/ОСА) у Босни и Херцеговини, изазвало је велике потресе у, ионако веома „трусној“ бошњачкој политичкој сцени у Сарајеву, али и уопште у овој „никада довршеној“ западнобалканској држави, коју „нико не жели, док је свима потребна“.
Предмет „Осмица“ прети да отвори праву „Пандорину кутију“, када је реч о, најблаже речено, сумњивим активностима ОБА, која је, заправо, „политички, духовни, организациони и институционални наследник“ некадашњег АИД, односно бошњачке обавештајне службе из времена грађанског рата.
Служба се налази под непосредном контролом породице Изетбеговић.
Такође, од поменутог периода, ова контроверзна безбедносна служба налази се под непосредном контролом породице Изетбеговић и Странке демократске акције.
Претходни бошњачки члан „колективног шефа државе“ и лидер СДА, Бакир Изетбеговић био је и формални „шеф“ ове безбедносне службе деведесетих година претходног века, док је његов наследник на том положају био Шефик Џаферовић, актуелни члан Председништва БиХ из реда бошњачког народа, такође првак Изетбеговићеве странке.
Сопствене ресурсе, ова служба, временом је поставила, готово, искључиво у сврхе заштите политичких интереса СДА и бошњачких националних елита, а затим и конфесионалних „структура“, које се ослањају на политику наведене партије.
Без обзира на „козметичке промене“ у организационој структури Агенције (према националним принципима), служба безбедности остала је искључиви орган заштите интереса бошњачких националних и политичких елита и то оних, које су биле ослоњене на „пословне и политичке империје династије Изетбеговић“ и њених блиских сарадника.
ОБА је постала „регрутни центар“.
Низ година прошао је у „затварању очију“ код представника међународних протекторских установа у БиХ, кад је реч о лукративним пословима Агенције, као и о њеним везама са међународним терористичким организацијама радикалноисламске конфесионалне и политичке провенијенције.
У последњих шест година, обавештајне службе из Региона, али и са „светских меридијана“, упозоравале су владе својих држава да је ОБА постала „регрутни центар“ у мобилисању радикализованих муслимана из региона и њиховог терористичког ангажовања у милитантним организацијама, попут злочиначких Ал Каиде или Исламске државе.
Дакле, паралелно са периодом од када се на челу ове институције налази Осмица Мехмедагић.
Ко је ухапшени Осмица?
Ко је ухапшени Осмица, чије привођење је изазвало протесте „забринутих грађана“ испред Суда и Тужилаштва БиХ?!
Осмица је био лични пратилац Алије Изетбеговића у току рата у БиХ (у коме је два пута рањаван, као припадник Армије БиХ), а након Дејтонског споразума, волшебно је „напредовао у обавештајној каријери“, да би на основу личног залагања Алијиног сина, Бакира Изетбеговића, постао директор ОБА, 2015. године.
Једна од првих афера, где је било „укључено“ име Осмице Мехмедагића, односи се на покушај убиства, тада премијера Србије, Александра Вучића у Сребреници, управо 2015. године.
Уследила је, једва прикривана логистичка подршка ангажовању радикалних исламистичких бораца на многим бојиштима диљем Блиског истока, пре свега у Сирији.
Од периода рата из деведестих година прошлог столећа, успостављене везе са духовним структурама Исламске заједнице у БиХ, само су јачале, док су докази о коруптивној природи релација Изетбеговићевог СДА и безбедносне службе постајали све очигледнији.
Подршка бирача Бакиру Изетбеговићу и СДА постала је знатно „скромнија“.
Међутим, подршка бирача Бакиру Изетбеговићу и СДА постала је знатно „скромнија“ у последњих неколико година, да би, донедавно, неприкосновени „бошњачки национално-политички покрет“, доживео прави дебакл на прошлогодишњим локалним изборима.
Под непосредним утицајем и са подршком политичког Запада, у бошњачком политичком корпусу јачају тзв. „грађанске политичке опције“, од којих су многе, заправо „одметнуте“ фракције СДА. Поменуте опције имају истоветан однос, као и СДА, према државно-политичким и националним питањима, односно изазовима пред којима се налази ова нестабилна држава.
Међутим, приступ решавању датих питања, унеколико је измењен или „модернизован“, тј. „приближен“ млађим генерацијама у бирачком телу, посебно у урбаним срединама, где су на поменутим, прошлогодишњим изборима и победили.
Делатности ОБА у фокусу интересовања.
У датим околностима, делатности ОБА и њеног директора, нашли су се у фокусу интересовања међународне заједнице, државног тужилаштва и Суда БиХ.
Након привођења директора, који је сада осумњичен за низ кривичних дела, „избио је спонтани протест незадовољних грађана“, који је био организован од стране Јасмина Мулахусића, радикалног исламисте, а на демонстрацијама појавили су се и Мирза Хајрић, утицајни првак СДА, негдашњи шеф кабинета Алије Изетбеговића, затим Јасминко Акшамија, зет Бакира Изетбеговића, те радикални имам, Незим Мудерис Халиловић.
Паралелно са процесима против Осмице, истражни органи проверавају и рад Себије Изетбеговић, супруге лидера СДА.
Политички крај династији Изетбеговић?
Постављамо једноставна питања – да ли је на политичком Западу усвојена процена да је дошао „политички крај династији Изетбеговић“, који, заиста представљају „злу коб БиХ“, те да ли је „распакивање ОБА“, у функцији неког ширег политичког „раслојавања“ у бошњачком политичком телу, али и у БиХ и то пред опште изборе наредне године?
Такође, из којих разлога Шефик Џаферовић не пружа одлучну подршку Осмици, као што то чини њихов шеф, Бакир Изетбеговић?
Претходни ауторски текст Огњена Карановића, можете прочитати овде.
Аутор: Огњен Карановић
Ставови изнешени у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Преузмите андроид апликацију
