Овогодишњи принос кукуруза у јужнобанатским атарима, према проценама струке, био је скромних 4,7 тона по хектару, иако је било најава да ће бити још горе.
Толико отприлике износи и просечан род кукуруза по хектару у осталим деловима земље, који је ове године смањен због суше.
Саветодавац Пољоприрдно-саветодавне службе Института „Тамиш“ Јан Бабка за Танјуг наводи да се род у јужном Банату кретао у веома великим распонима, између две и девет тона, што је повезано са количином падавина у одређеним деловима атара.
Каже да је на делу јужног Баната које покрива та служба било 73.200 хектара под кукурузом и да је од самог почетка било проблема с развојем биљке.
„Из године у годину понављају се исте појаве, пре свега сушно пролеће са недостатком падавина, а дошло је и до веома ране појаве високих темпертатура од близу 30 степени почетком маја, као и честих температурних колебања, што је довело до лошијих услова за раст биљака“, наводи стручњак.
Додаје да је касније дошло до неуједначеног развоја, а проблеми су кулминирали у јулу и августу због екстремних температура и тако слабе билљке нису могле да добро налију зрно, без обзира што је оплодња била веома добра.
„Последњих година има проблема са коровима, па је због неуједначених биљака било тешко одредити прави моменат за третмане хербицида, а у таквим сушним условима они имају и слабији ефекат“, каже Бабка.
Додаје да је у последњих 10 година све цешћа појава резистентности корова нарочито дивљег сирка, па се може рећи да поред суша, високих температура и неуједначености падавина, и то доводи до умањења приноса.
Он наглашава да су на парцелама где се више води рачуна о борби против корова бољи и приноси.
„Велики број произвођача још увек не схвата значај антирезистентских стратегија и неопходност додавања у плодоред нових култура, пре свега стрних жита, па и уљане репице на рачун кукуруза, а у технологији производње постоје решења да се и хемијским путем бори против корова“, каже Бабка.
Он је рекао да су откупне цене код већине култура значајно веће, али не спори да трошкови неумитно расту.
Додаје да код покретања производње није било тако великих повећања, као када је реч о гориву и ђубривима, поготово азотних, због чега су многи и прибегавали редукуцији неких мера.
„Поскупљење семена, хемије и других инпута тек треба се остави последице па се више плашим за следећу годину и мислим да ће бити много тежа у економском смислу“, поручује Бабка и закључује да, ипак, неће бити несташица хране, зато што би укупне произведене количине могле да буду довољне и за живот и за извоз.
Пољопривредни произвођач Марко Шкрбић из села Јабука код Панчева, који је председник тамошњег удружења ратара, истиче да су кише заказале када су биле најпотребније, током наливања зрна.
„На нашим атарима ситуација је веома шарена: тамо где је било падавина понешто је родило, око пет-шест тона по хектару, а где је није било никако, једва се накупило две тоне и то уз примену све неопходне агротехнике“, каже овај ратар.
Додаје да, с друге стране, тренутна откупна цена кукуруза није тако лоша и на берзи износи до 40, премда се ту чека исплата, док откупљивачи плаћају „на руке“, али динар до два мање.
Шкрбић напомиње и то да су трокови производње кукуруза по једном хектару током сезоне у оваквим околностима били више него огромни.
„Тако врећа, рецимо, “пионировог“ семена са 25.000 зрна поскупљује са око 7.800 динара на 10.000, што на око три вреће по хектару износи 30.000 динара, па још толико за око 300 килограма НПК ђубрива, за хемију око 15.000, за нафту 20.000, а закуп земљишта је око 50.000, што све укупно, без амортизације и рада, износи око 150.000 динара и ако сте на хектару добили поменуте две тоне, што је око 70.000 зараде, управо толико сте и изгубили“, каже Шкрбић.
Он истиче да ове сезоне, као и увек када је суша, није било штеточина или неких већих болести.
„Нажалост, имамо други проблем, јер нас по свему судећи чека веома тешка следећа година: ђубриво је већ папрено поскупело, као и гориво, а семе, које кошта за 15 одсто више него лане, према најавама коопераната, скочиће за још толико, а притом нећемо као некад моћи да бирамо хибриде како нам воља“, каже овај млади ратар.
Његов колега Марко Бојтар, председник Удружења Доловачки паори и члан урпавног одбора Банатске асоцијације пољопривредника, каже да је ова година у доловачком атару, које спада у највеће у Војводини са 14.000 хектара, једна од најгорих у 40 година каријере.
„Нисам доживео гору сезону у животу, почев од климатских услова па до ситуације око енергената и ђубрива, што се на пшеници рефлектовалао нешто блаже, а на соји, сунцокрету и кукурузу катастрофално“, каже овај ратар.
Он наводи да су приноси у доловачком атару били различити у зависности од количине падавина, па су тако где је било кише ишли да око пет на хектару, а било је њива које су чак на крају остале необране.
Преузмите андроид апликацију.
