Неки нови клинци који живе музику и зраче креативношћу појавили су се осамдесетих година на нашој сцени.
Таласи панк музике почињу да се буде у људима из тог времена, доносивши нову врсту енергије кроз песме и текстове који су терали људе да се баце у размишљање.
У њиховим песмама се могао јасно чути бунтовнички став на конто тадашњег социјалистичког режима, а тиме су унели и освежење на рок сцену која је деловала као да је стала.
Тај нови талас осамдесетих година долазио је најчешће из правца Београда или Загреба, а започео је објављивањем плоче „Пакет аранжман“ која је била компилација три београдске групе: „Идоли“, „Шарло акробата“ и „Електрични оргазам“.
„Шарло“ се убрзо након тога распао, али су зато настале групе „Дисциплина кичме“ и чувени „ЕКВ“.
Из Загреба су нам дошли на велика врата бендови попут „Прљавог казалишта“ и „Хаустора“ на челу са Дарком Рундеком који никога није оставио равнодушним.
Дарко је радио тада нешто тотално несвакидашње, мешао је карипску музику са панком и тиме оформио тотално нови звук.
„Филм“ и Јура Стублић, и наравно непоновљива „Азра“ са вођом Џонијем Штулићем, који је у тадашње време зрачио нечим сасвим новим на овим просторима били су посебни.
Нови Сад је предводила група „Лабораторија звука“ браће Вранешевић, комбинована звуцима реге-а и ска звука, а касније су дошли и до поп-рок фазона.
Све ове групе и даље имају култни статус.
Гледајући на новонасталу ситуацију и на нове таласе који су ступили на сцену бивше Југославије, у Сарајеву се оснива покрет Нови примитивизам.
Покрет Нови примитивизам био је промовисан путем радио емисије, а касније путем чувене ТВ емисије „Топ листа надреалиста“.
Чланови „Надреалиста“ оформили су своју групу „Забрањено пушење“ која је обележила ову музичку еру.
Њих је красио рок звук који је био пропраћен често са иновативном продукцијом и сложеним приповедањем. Они су певали о њиховом граду, Сарајеву, локалним ликовима, причама о љубави и патњи, али на другачији, хумористички начин.
Сем њих у Сарајеву је било још много, новонасталих бендова попут „Бомбај штампе“, „Елвиса Џ. Куртовића“, али и бенда „Плави оркестар“ који је био намењен свим тинејџерима.
Сарајлије су заиста створиле неку врсту посебног, уметничког смера.
„Црвена јабука“, „Хари Мата Хари“, „Валентино“, сви они су се појавили осамдесетих година.
Најпопуларније рок-групе у тадашње време биле су „Рибља чорба“, „Пилоти“, Бајага са „Инструкторима“, „Галија“, „Парни ваљак“ и „Последња игра лептира“.
Хеви метал је заживео и код нас уз бендове „Ватрени пољубац“, „Дивље jагоде“, „Атомско склониште“, београдски „Горди“ са Златком Манојловићем.
Панк је имао свог новосадског представника „Пекиншку патку“.
Електро-поп звук и код нас је ишао испред свог времена. У то време појавио се чувени састав „Денис и Денис“ са тотално другачијом Марином Перазић.
Сјајне рок певачице попут Слађане Милошевић, Беби Дол, Викторије, такође су обележиле осамдесете године.
Београдска група „Зана“, сплитски „Магазин“, загребачки „Нови фосили“, били су представници певљивих поп-песама.
Здравко Чолић је и током осамдесетих задржао своју популарност. Оливер Мандић се појављује и осваја сцену својим хитовима који су се само ређали.
1982. године, панонски морнар Ђорђе Балашевић започиње соло каријеру, а све остало је историја коју сви донекле знамо, зар не?
Не знам ни да ли смо свесни колико је музика важна… Неке битне догађаје, године, деценије памтимо баш захваљујући присутности музике која их је обележила и дала им посебну чар.
Преузмите андроид апликацију.
