Продужени, празнични викенд који је пред нама, многи грађани ће искористити за одлазак у суседну Мађарску. Сви они треба да се наоружају стрпљењем, јер их вероватно на граничним прелазима чека повећан обим саобраћаја. Није то међутим једини разлог зашто се на прелазима са Мађарском чека дуже од потребног.
Прелаз српско-мађарске границе, већ годинама, веома често представља праву ноћну мору. Већина путника истиче да застој пре свега настаје на мађарској страни границе. Андраш Урбан, директор суботичког позоришта „Деже Костолањи“, који често путује у Мађарску, како због професионалних, тако и због породичних обавеза, за РТВ каже да је проблем пре свега у изузетно спором раду припадника мађарске граничне полиције и цариника.
„Нисмо из неких званичних извора чули до сада шта су разлози, зашто се то дешава, зашто стојите некада и 20 минута а да се ни један ауто не покрене, или се крећу тако спорим темпом да вам дође да се окренете и одете“, истиче Урбан.
Исту судбину дели и Моника Халас из Кањиже, која због посла границу прелази више пута недељно. На малом граничном прелазу Хоргош прелази пешке, а на великом прелазу, на ауто-путу, аутомобилом.
„Ми који имамо мађарска или српска документа, можда би било целисходно да идемо у један ред, док они који имају другачија документа можда у неки други ред“, предлаже Моника Халас.
Реализација мањих прекограничних ИПА пројеката, као што је изградња бициклистичких стаза које повезују две земље, али и капиталних пројеката, као што су изградња пруге између Београда и Будимпеште, односно између Суботице и Сегедина, могу да допринесу бржем прелазу границе. Од Суботице до Сегедина ће рецимо бити потребно само пола сата, али само онда ако гранична контрола буде ефикасна и брза. То до сада није био случај.
„Ако је сат времена контрола онда то ништа не значи. Исто не значи ништа ако за три сата стижемо возом од Будимпеште до Београда, ако је сат времена контрола, практично се та предност анулира“, сматра Имре Керн, заменик градоначелника Суботице.
Керн је годинама био државни секретар Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. И тада, али и сада, када је на функцији заменика градоначелника Суботице, истиче да је у питању људски фактор.
„Највише је ту људски фактор, а мађарска влада и мађарска министарства морају урадити нешто да то спрече и да обезбеде грађанима лакши прелаз преко границе“, додаје Керн.
Србија са своје стране чини све како би убрзала прелаз границе. Тако је рецимо ове године за проширење великог граничног прелаза Хоргош у републичком буџету предвиђено 720, а наредне године чак 900 милиона динара.
Преузмите андроид апликацију.
