Премијерка Србије Ана Брнабић стигла је јутрос на Самит Берлинског процесда где ју је дочекао немачки канцелар Олаф Шолц.
Брнабић предводи делегацију Србије на самиту на коме ће бити потписана три споразума која би требало да подстакну повезивање Западног Балкана у заједничко тржиште.
Самит ће отворити Шолц, а на њему ће учествовати и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, као и лидери западнобалканске шесторке.
Поред излагања на уводном састанку, Брнабић ће говорити и на три радне сесије, које се тичу „Регионалне сарадње и регионалног заједничког тржишта“, затим „Сигурности снабдевања енергијом и трансформација“, као и на скупу посвећеном „Будућности Берлинског процеса“.
На маргинама самита којим немачки канцелар Олаф Шолц жели да оживи Берлински процес, који је 2013. иницирала његова претходница Ангела Меркел са циљем приближавања Западног Балкан Европској унији, премијерка Брнабић, састаће се с британским министром спољних послова Џејмсом Клеверлијем.
Планиран је и сусрет премијерке са представницима Форума младих и Форума цивилног друштва, као и састанак с немачким привредницима у организацији Одбора за исток немачке привреде и Скупштине немачких привредних комора.
Овогодишњем самиту су претходиле конференције министара унутрашњих послова, затим шефова дипломатија, те министара енергетике.
Министарка иностраних послова Немачке Аналена Бербок, после сусрета са својим колегама из земаља учесница Берлинског процеса, крајем прошлог месеца, најавила је да предстоје „историјски кораци“ који ће бити спроведени кроз најављено потписивање три споразума – о омогућавању путовања уз личну карту у региону Западног Балкана, међусобно признавање факултетских диплома и стручне спреме – лекаре, стоматологе и архитекте – односно дефицитарна занимања.
Берлински процес је покренут скупом на највишем нивоу који је на иницијативу тадашње немачке канцеларке, одржан у Берлину 28. августа 2014. године. Циљ Самита био је постизање заједничког договора о јачању регионалне сарадње на ЗБ .
После самита у Берлину, одржани су самити су одржани и у Бечу 2015, Паризу 2016, Трсту 2017, Лондону 2018, Познању 2019, Софији 2020, виртуелно и Берлину 2021, виртуелно.
У Берлински процес су 2019. године укључене Грчка и Бугарска, тако да Процес сада обухвата 16 учесница: Црну Гору, БиХ, Северну Македонију, Албанију, Србију, Немачку, Аустрију, Француску, Италију, Словенију, Хрватску, Уједињено Краљевство, Пољску, Грчку, Бугарску, као и привремене институције самоуправе у Приштини.
Најзначајнији досадашњи резултат у оквиру Берлинског процеса је, између осталог, успостављење Регионалне канцеларије за сарадњу младих, са седиштем у Тирани, по угледу на немачко-француски модел.
Такође, основана је и Транспортна заједница у југоисточној Европи, са седиштем Секретаријата у Београду, који је почео са функционисањем септембра 2019. године. Основан је и Коморски инвестициони форум западног Балкана (КИФ), са седиштем у Трсту, који представља и заступа интересе око 350.000 компанија.
Током Другог Дигиталног самита Западног Балкана, који је одржан у априлу 2019. године у Београду, потписан је „Споразум о снижавању цена услуга роминга у јавним мобилним комуникационим мрежама у региону ЗБ“, што је вероватно и најопипљивији резултат Берлинског процеса за грађане у региону.
Такође, један од примера успешне сарадње на ЗБ, невезане за сам Берлински процес је и званично покретање Фонда за Западни Балкан, септембра 2017. године, намењеног развоју сарадње цивилног друштва.
Пиља: Комитет министара СЕ данас неће разматрати захтев Приштине
Преузмите андроид апликацију.
