Са исплатом пензија дешава се оно што није деценијама – месечна исплата финансира се из уплате доприноса запослених. Од почетка године наплата доприноса је већа за 36 одсто, а надлежни то објашњавају повећањем запослености.
Седамдесетих година када је четворо радило, а један примао пензију, из тадашњих СИЗ-ова је преливало, па се од доприноса градила Газела и Центар „Сава“. У осамдесетим било је таман за пензије. Почетком деведесетих та организација прераста у Фонд ПИО који се стално дотира из државног буџета.
„Оно што је јако добра вест за нашу земљу јесте да је први пут у историји од кад постоји од 1992. године Фонд ПИО самостално исплатио пензије за текући месец“, каже Реља Огњеновић, заменик директора Фонда ПИО.
Од 58 милијарди динара, колико је потребно за месечну исплату пензија, у јуну је покривена исплата за милион и 400.000 пензионера који су некад били запослени, док је држава са 11 и по одсто дотирала исплату пољопривредним и пензионерима који су раније самостално обављали делатност. Укупна дотација 2012. године за све пензије била је преко 48 одсто, 2016. се смањила на 35 процената, а прошле године на 20 одсто.
„То је директан показатељ економског оснаживања државе, повећања стопе запослености, смањивања сиве економије и надамо се да ће се ово наставити и у наредном периоду“, наводи Дарија Кисић Тепавчевић, министарка за рад, борачка и социјална питања.
Преокренут је тренд који је претио изједначавањем броја запослених и пензионера. У надлежном министарству кажу да је сада 1 на према 1,6 у корист запослених који уплаћују доприносе. Око три милијарде динара доприноса, месечно стиже од фирми које су искористиле могућност да због короне обавезе из прошле године измирују у овој.
Од 708 милијарди динара, потребних у овој години за исплату пензија и осталих давања, Фонд је рачунао на 153 милијарде из државног буџета. Остаје да се види колико је заиста и неопходно.
