Заиста је општепознато да ми људи док нешто не изгубимо, често нисмо свесни колико је значајно то што имамо. Ова изрека се понекад може односити и на наше здравље.
Полако се поздрављамо и са последњим данима лепог времена и припремамо на сезону у којој ћемо, или би бар требало, неколико месеци скривати носеве испод топлих вунених шалова.
Међутим, у борби против болести, поготово сада када је њихова сезона, поред свих заштитних слојева које навлачимо на себе, највећу улогу, ипак, игра наш имунитет.
Саветник за исхрану и суплементацију, Страхиња Марковић, издвојио је своје време и поделио знање које има са нама, како бисмо у ситуацијама које нам предстоје успели да “одиграмо“ паметно и заштитимо своје здравље.
“Непрестано смо под нападом микроорганизама који нису видљиви нашем оку и који покушавају да се развију у нашем телу. На сву срећу ми имамо одбрамбени механизам који је активан 24 сата без паузе, али се и насупрот томе успемо разболети. Наш одбрамбени механизам је имуни систем“, увео нас је Страхиња у причу.
View this post on Instagram
Он је истакао да постоје две врсте имуног система и упознао нас са њима:
Урођени имуни систем
То је прва линија одбране. Специфични протеини који се налазе у нашој крви се везују за „уљезе“ и тиме их чине метом за макрофаге и неутрофиле, ћелије које убијају вирусе.
Иако је урођени имуни систем ефикасан, неке инфекције успеју да се извуку. Имуни систем се и даље бори против њих док покушава да успори њихов даљи развој и у помоћ му долази стечени имуни систем.
Стечени имуни систем
Стечени имуни систем чине лимфоцити – бела крвна зрнца (Т и Б ћелије) која на прецизнији начин уклањају бактерије. Б ћелије производе антитела која се везују за бактерије и тиме се шаље сигнал фагоцитима, још једној врсти лимфоцита, да их елиминишу.
Т ћелије су прецизније при елиминисању вируса и луче цитокене који уништавају ћелије. Оно по чему је стечени имуни систем специфичан је да има способност памћења: памти сусрет са микроорганизмом и одговор на њега.
Када смо га упитали која храна би могла да нам ојача имуни систем, Страхиња је без размишљања извојио бели лук и витамине Ц и Д.
Како бели лук помаже у борби против прехладе? Да ли је он лек или превентива? Колико га треба конзумирати?
“Бели лук побољшава активност лимфоцита и повећава стварање Т ћелија. Међутим, бели лук неће смањити дужину прехладе него се треба користити пре него што се симптоми појаве.
Морам да напоменем да превише белог лука може изазвати смањен крвни притисак. Ко се одлучи за бели лук као превентиву од прехладе, 3 – 6 ченова на дан изгњечити пре конзумације како би се активирале његове биоактивне компоненте’‘, истакао је Страхиња и додао да они који избегавају бели лук због задаха, овај проблем могу да реше са суплементацијом белог лука коју би требали да уносе у количинама од 600 до 1200 милиграма дневно.
Витамин Ц, када, како и колико?
“Витамин Ц је најпопуларнији витамин који се доводи у везу са прехладама. Да би нас витамин Ц заштитио од прехладе, морамо га узимати редовно и то пре него што се симптоми прехладе појаве. Дневну дозу, 1-2 грама, треба поделити у пар доза у току дана“, саветовао је.
Оно што треба да знате пре него што кренете да уносите витамин Д
Марковић је у набрајању ствари које би могле да нам помогну да ојачамо имуни систем навео и витамин Д, међутим, како каже, веома је важно да пре него што се одлучите за ову суплементацију проверите стање витамина у телу, јер претеран унос витамина Д може бити веома штетан по здравље.
Низак ниво витамина Д повезан је са слабом функцијом имуног система и повећањем респираторних инфекција.
Наш саветник за исхрану и суплементацију додао је да бисмо како би организам био здрав, осим хране која треба бити богата разноврсним воћем, поврћем, житарицама и квалитетним месом, морали повести рачуна и о физичкој активности, сну и редукцији стреса.
“Тек када је све на своме месту, тада можемо рећи да је организам здрав“, закључио је на крају.
Da li je rast stanovništva u Novom Sadu vezan za povratnike iz inostranstva?
Преузмите андроид апликацију.
