Булевар Михајла Пупина настао је након Првог светског рата, након стратешке одлуке тадашњих градских власти да урбанистички развој града усмере ка Дунаву.
Некадашња мочварна површина између центра града и Дунава је насипањем санирана и тиме је омогућено стварање једне од најлепших улица у Новом Саду.
Првобитно име ове улице било је Булевар Краљице Марије.
Важност ове улице је повећао новосаграђени мост Краљевића Томислава у наставку Булевара и који је саобраћај пребацивао преко Дунава на сремску страну.
Поред архитекте Брашована, на потезу Булевара својим делима се истакао и Ђорђе Табаковић. Њих двојица су дали печат предратном изгледу овог дела града.
После Другог светског рата Булевар мења име у Маршала Тита.
Током деведестих година 20. века Булевар добија данашњи назив, Булевар Михајла Пупина.
У доба СФРЈ, тадашње градске архитекте донеле су одлуку да булевар који се до тада завршавао на раскрсници са улицама Жарка Зрењанина и улице Модене, продуже до Успенске улице.
Спајањем Варадинског моста (моста Дуга) са Успенском улицом и даље улицом Јована Суботића, створен је саобраћајни полупрстен око центра који је централни градски Трг Слободе и околне улице ослободио густог моторног саобраћаја.
Тада су дуж Булевара изграђене пословне зграде и робне куће, као и (доста касније) потходник за лакше кретање пешака.
Приликом пробијања новог дела Булевара порушено је неколико историјски и стилски вредних грађевина, између којих је и Јерменска црква, јединствена на овим просторима.
Ову улицу одликују нека од најзначајнијих дела архитектуре 20. века у Новом Саду.
Зграда ДТД-а
Када се у Нови Сад улази из правца Варадинског моста (моста Дуга), једна од првих грађевина која дочекује путнике је велелепна бела зграда ДТД-а (зграда дирекције Дунав–Тиса–Дунав), а данас зграда Вода Војводине.
Зграда ДТД-а изграђена је 1954. године, по пројекту архитекте Бранислава Ристића.
Иако се у овом објекту данас налази друго предузеће, „Хидрозавод ДТД“ је пресељен на потпуно другу адресу, а са бочне фасаде зграде скинут натпис ДТД и замењен натписом актуелног предузећа које у њему послује, међу Новосађанима је за орјентацију по граду и даље укорењен назив „Зграда ДТД-а“.
Зграда Радничког дома
Са друге стране улице налази се зграда Радничког дома, подигнута 1931. године, а архитекта Драгиша Брашован је за ову лепоту добио награду на изложби модерне архитектуре у Прагу.
Када је отворен, првобитно је носио назив Дом Радничке Коморе и био је место сусрета оних који су штитили права, моралне и материјалне интересе радника у Краљевини Југославији.
Поред улаза у ову зграду је импресивна статуа радника и натпис „Свом великом учитељу – првоборцу Светозару Марковићу, Радничка класа Војводине“.
У овој згради данас се налази неколико синдикалних удружења, политичких организација и night strip – tease club Kiss.
Средња генерација Новосађана ово место памти по томе што се у простору данашњег стриптиз клуба некада налазило култно место – клуб „Студио 24“.
У „Студију 24“ одржаване су панк – рок свирке и био је једно од најбољих места за глуварење у граду.
Зграда народног здравља у Новом Саду ( Дом здравља Булевар)
Дијагонално од зграде Радничког дома, преко раскрснице, налази се Зграда народног здравља у Новом Саду, која ће ускоро прославити свој век постојања.
Причу о овом објекту смо писали у једном од ранијих текстова, а текст можете прочитати овде:
Зграда Црвеног крста
Када се настави даље низ улицу и прође Дунавски парк, долази се до зграде Црвеног крста, која се налази на самом углу Булевара Михајла Пупина и Пионирске улице.
Црвени крст настао је из Добротворне задруге „Српкиња Новосаткиња“, које је окупљало 59 угледних жена из Новог Сада и околине.
Када су се 29. марта 1881. године окупиле у српској гимназији, како би, кроз Добротворну задругу “Српкиња Новосаткиња” помогле онима којима је помоћ најпотребнија, ни саме нису слутиле да ће тим својим несебичним чином поставити чврсте темеље најхуманије светске организације – Црвеног крста.
Зграда Црвеног крста је сазидана 1930. године, према пројекту чувеног архитекте Ђорђа Табаковића.
Бановински комплекс
Између два светска рата, у овој улици изграђен је Бановински комплекс према пројекту Драгише Брашована.
Дунавска бановина, са центром у Новом Саду, постојала је као управна и самоуправна територијална јединица Краљевине Југославије од 1929. до 1941. године.
Законом о називу и подели Краљевине на управна подручја, од 3. октобра 1929, држава је подељена на девет бановина и Управу Града Београда.
Велелепна палата, коју већина Новосађана назива звучним и препознатљивим именом – Бановина, а која данас представља седиште Владе, Владине администрације и Скупштине АП Војводине, грађена је као седиште Дунавске бановине са њеним управним телом и Већницом као интегралним делом архитектонског комплекса у којем је столовао од краља постављени бан.
Од тренутка када је завршена градња, ова прелепа палата постала је, у естетском смислу, највећа и најлепша грађевина, не само у оквиру Дунавске бановине и као њен дминистративни центар, већ и на простору целе тадашње државе.
Ову зграду страији Новосађани зову „Зграда Извршног Већа, према називу који је био у оптицају у доба социјализма, док је млађима блискији стари назив „Бановина“.
Дом Новосадске трговачке омладине
Преко пута Бановине налази се Дом Новосадске трговачке омладине.
На фасади зграде налази се један од најдуговечнијих јавних натписа на новосадским фасадама – Дом Новосадске трговачке омладине.
За оне који не знају, Новосадска трговачка омладина била је сталешка организација основана 1902. године, према узору на београдску.
Убрзо након оснивања, постаје једно од најмоћнијих удружења у Краљевини Србији.
Њено оснивање требало је да утиче на васпитање српског трговачког подмлатка и подизање домаћег трговачког сталежа на што виши ниво.
Тим поводом, у згради су биле вечерња школа, библиотека, књижара и свечана сала, затим канцеларије трговачке омладине, просторија за њене друштвене програме, као и стамбени део и пословни простор.
Зграда бивше Мађарске гимназије и Јерменска црква, објекти којих више нема
Приликом изградње продужетка тадашњег Булевара Маршала Тита, на траси пута су се нашли објекти
бивше Мађарске гимназије и Јерменске цркве, који су због тога срушени.
Бивша зграда Мађарске гимназије обављала је образовну улогу до 1922. године, да би после Другог светског рата била зграда музеја.
Јерменска црква у Новом Саду се налазила поред зграде Мађарске гимназије и такође је срушена како би се трасирао нови булевар.
Јерменска црква у Новом Саду је бивша јерменска, парохијска црква у Новом Саду, посвећена св. Гргуру Просветитељу, која је од свог настанка у првој половини 18. века па све до рушења 1963. године припадала Јерменској источнокатоличкој цркви.
Иначе, према појединим изворима, још 1948. године умро је последњи верник јерменске цркве – стара Јерменка, а црква је од тада, па све до рушења 1963. године била закључана.
Данас се на овом месту налази велелепна и модерна зграда са називом Пупинова палата
Базар и НОРК
„Панонија Базар”, је била највећа робна кућа у Новом Саду и Војводини, а пројектовао ју је за трговачко предузеће „Стотекс” љубљански архитекта Милан Михелич, 1972. године.
Од отварања до 1984. године носила је назив „Нови Сад” и сматрала се једном од најлепших трговачких кућа у земљи.
На продајном простору од преко 11.000 квадратних метара данас су смештени мали бутици махом с текстилном робом.
Налази се на Булевару Михајла Пупина број 1, поред подземног пролаза.
Норк је почео да се гради 1971. године, а завршен је 28. јуна 1972.
„Норк” је био упола мањи од Базара, простирао се на 5.700 квадратних метара, који су обухватали сутерен, приземље и три спрата.
Попут „Стотекса”, и ту су се могли купити намештај, текстил, галантерија, позамантерија, конфекција, обућа, електротехничка, парфимеријска и хемијска роба, спортска опрема…
Посебна атракција за децу биле су покретне степенице, на чијем крају су их чекали коњићи, ракете и аутићи којима је за покретање била довољна метална дводинарка.
Инвеститор „Норка” било је Трговинско предузеће „Звезда”
Биоскоп Арена (Arena Cineplex)
Године 1969. Нови Сад је добио потпуно нов и савремено опремљен биоскоп „Арена“, који је дуго година био највећи у граду.
Отварање је одржано 10. јула, а први приказани филм било је ”Лабудово језеро”.
У новембру 2008. године биоскоп „Арена“ је престао са радом.
Пројекција филма о Џејмсу Бонду “Зрно утехе”, 19. новембра, последњи је филм који је приказан у тадашњој Арени.
Ко је био Михајло Идворски Пупин, човек по коме се данас зове један о централних новосадских булевара?
Када се прича о нашем великом научнику, већина људи ни не зна да му је пуно име и презиме било Михајло Идворски Пупин.
Наиме, сам је свом имену додао Идворски, по месту рођења Идвору, малом месту у Банату, како би га оно, па макар живео и на другој страни планете, увек пратило.
Био је српски и амерички научник, теоретски физичар, проналазач, професор на Универзитету Колумбија, почасни конзул Србије у САД, добитник Пулицерове награде за аутобиографско дело „Од пашњака до научењака“.
Његовим залагањем је Банат данас у саставу Републике Србије и његовом заслугом се 1918. године застава Србије први пут у историји завијорила изнад Беле куће, у част херојског српског народа.
Његова тајна веза са Хелен Џенкинс српском народу донела је део Менхетна. Ова богата жена, филантроп и мецена, захваљујући Пупину заволела је српски народ. Дала нам је део Менхетна са две грађевине, опремала је болничарке које су из света ишле да помажу српски народ током Великог рата. Љубав према једном човеку, за њу је значила љубав према целом народу.
Државни непријатељ
Увек је гајио велику љубав према отаџбини, па је тестаментом оставио значајна средства ондашњој држави за школовање и подршку најбољим талентима из разних научних области. Та жеља му никада није остварена.
Новчана средства, као и лична имовина су развучени и покрадени, а игром случаја нове власти после Другог светског рата су га прогласиле за сарадника окупатора, иако је он умро 1935. године, знатно пре почетка рата.
Наиме, Пупинова имовина први пут је одузета у време НДХ и Анте Павелића, јер је део средстава био на рачунима загребачких банака. Српско-американска банка из Београда била је власник 1.230 деоница Српске банке у Загребу, а Пупин је поседовао 338 деоница у тој банци. Те акције су имале малу вредност у односу на његову осталу заоставштину. Зато их није било у тестаменту, те право располагања није пренесено на друго лице. Њихова вредност данас би била око 200.000 евра.
Било како било, руководство Српске банке је у новембру 1945. проглашено сарадником са режимом Анте Павелића, па су и сви деоничари проглашени сарадницима ратних злочинаца. Тако је и Пупин, који је умро 1935, мртав проглашен за државног непријатеља.
Велики људи бацају велику сенку
Аутобиографија коју је читао цео свет, није имала задатак да говори о свакодневном животу, већ је писана са циљем да Американцима представи српски народ и српску мајку.
Знамо да jе оженио удовицу Сару Катарину Џексон и да је она са собом у брак довела дечака и девојчицу, Фредерика Џозефа и Мери Вирџини Агате, о којима је Пупин бринуо с очинском љубављу. Он их је и после мајчине смрти припремио за живот, бринући о њиховом школовању, женидби и удаји.
Посинак је наследио од Михајла Пупина потребу да чини добро и био је један од најважнијих људи Црвеног крста. Из брака са Саром Катарином Џексон имао је ћерку Варвару Иванку Пупин.
После смрти супруге, након само 8 година брака, Пупин сву своју пажњу посвећује ћерки Вави, иако се касније није слагао са њеним погледима на живот и проблематичним понашањем, оставља јој велики део своје заоставштине (њој, Колумбија универзитету и свом фонду).
Међутим, Вава је највећим делом тог новца исплатила огромне коцкарске дугове свога мужа, а имање и кућу у Норфолку, које је Пупин називао својим америчким Идвором, продала је једној секти која је потом организовала аукцију на којој су продате и Пупинове личне ствари.
Вава је преминула у Њу Јорку у 73. години (1962.), не оставивши за собом потомство након два брака.
Каже се да велики људи бацају велику сенку и да њиховој деци никада није лако, те да углавном читав живот проведу у тој сенци, носећи бреме успеха својих родитеља.
Уколико имате занимљиву причу о некој од новосадских улица коју бисте желели да поделите са осталим читаоцима, пишите нам на gradskeinfo@gmail.com са назнаком Моја улица.
Преузмите андроид апликацију.
