Председник САД Џо Бајден каже да је његов спољнополитички фокус усмерен на суочавање са изазовима које поставља Кина и обнову похабаних савеза у Азији и Европи.
Латинска Америка ставља те приоритете на тест.
Од политичких протеста на Куби до председничког атентата на Хаитију и миграционе кризе на јужној граници, администрација Бајдена све теже избегава да буде увучена у проблеме Латинске Америке. Чини се да нема једноставних решења за проблеме у региону који обухвата 20 земаља и 660 милиона људи.
Бајденови коментари на конференцији за штампу у четвртак илустровали су недостатак спроводљивих решења: Иако су амерички маринци послати да ојачају америчку амбасаду на Хаитију, Бајден је рекао да шире распоређивање америчких трупа у тој земљи тренутно није на дневном реду.
А на Куби је Бајден рекао да његова администрација проверава може ли се наставити доступ интернету ограничен од стране режима, али није понудио опсежнији план да одговори на неке од највећих уличних протеста у последњих неколико година.
„Куба је, на жалост, пропала држава у репресији над својим грађанима“, рекао је Бајден. Али већина америчких потеза да помогну кубанском народу захтевала би другачије околности или гаранцију да их влада неће искористити.
Амерички званичници и регионални стручњаци кажу да се многи проблеми Латинске Америке више односе на неуспехе унутрашњег управљања, а не нужно на проблеме које америчка влада може да поправи.
„Када погледате протесте на Куби, у Гватемали, блокаде у Колумбији, атентат на Хаитију, основно питање је фрустрираност грађана способношћу њихових влада да пружају основне услуге становништву“, рекао је Џејсон Марзак, директор Атлантског савета.
Али ти домаћи проблеми могу брзо извршити притисак на Бајдена, било подстицањем веће миграције ка Сједињеним Државама, одржавањем жаришта Kовидa-19 због слабе вакцинације или изазивањем беса политичких лидера и гласача и понављањем уличних демонстрација.
