Нигде није лепше него код куће, кажу људи. А када људи нешто кажу, поготово они чије мишљење јавно мњење посебно уважава, то се више ни не ставља на тас, ни не мери, то је једноставно тако.
Међутим, ми који смо имали ту срећу да своје прве кораке направимо управо овде, често смо сањали о томе какав би нас живот дочекао “тамо негде“, далеко од куваног оброка сваки дан, маминог “сољења“ новчаника сваки пут када помисли да би нам то добро дошло и оне сигурности да не постоји педаљ овог града који не познајемо.
Како бисмо се снашли у непознатом?
Путем радозналости или трбухом за крухом многи од нас кренули су у иностранство како би искусили живот у непознатом, те открили колико могу и колико вреде, али је у овом већ годинама усвојеном обрасцу (студираш – машташ о иностранству – завршиш студије – идеш да живиш и радиш у туђој земљи) новотарија то да постоји све већи број повратника из врлог новог света.
Према подацима из кабинета председника Александра Вучића, те његовим изјавама даваним за медије у току ове године, број повратника из иностранства повећао се за нешто више од 90.000 у односу на прошлу годину.
Да ли је то због стимулативних мера усвојених 1. марта 2020. године, према којима повратници добијају царинске олакшице? Не знамо, али знамо да не морате бити изврсни експерт за бројке како бисте утврдили да се ради о озбиљном тренду враћања кући.
***Вредност личне имовине која се не царини је са 5.000 евра, порасла на 20.000 евра, а уколико сте у иностранству живели дуже од десет година, у потпуности сте ослобођени плаћања царине на сву имовину коју поседујете приликом повратка у Републику Србију.***
Како је према подацима Републичког завода за статистику у процени становништа за 2021. годину забележено да се највећи раст становништва дешава управо у Новом Саду, није нам страно да помислимо да су неки од тих “нових“ Новосађана, заправо, они стари, али богатији за искуство куповања хлеба у девизама.
Иако стара изрека каже “Сви путеви воде у Рим“, већина оних који су провели макар један део свог живота тумарајући новосадским улицама могу да се сложе да наши путеви, пре или касније, воде и враћају колевци културе, Новом Саду.
И тако, некада далека Европска унија у коју су многи млади одлазили како би били “ближе свету“ сада је ауто-путем Е75 удаљена на само сат времена и двадесетак минута вожње.
Дакле, у Будимпшету више не идемо у потрази за бољим животом, већ да бисмо направили феноменалне фотографије за наше фото албуме у којима скупљамо успомене.
Међутим, не врви Нови Сад у последње време само од повратника који не сакривају своју срећу јер су се вратили кући, већ и од великог броја иностраних држављана који кажу да тренутно не виде комплетније место за живот од нашег града.
Свега имамо! Окосница смо културе и умерености. Довољно смели да испробавамо нове ствари и не осуђујемо оне који су другачији од нас, а опет, довољно паметни да зарад новотарија не уништавамо историјско наслеђе које ће нас увек извајати од осталих.
Е зато је у Новом Саду увек лепо живети, вратити се…
Kako napreduje izgradnja petog mosta preko Dunava u Novom Sadu? (VIDEO)
Преузмите андроид апликацију.
