Прочитајте најзанимљивије догађаје који су се одиграли на данашњи дан.
1758 – Рођен је амерички филолог и лексикограф Ноа Вебстер који је 1806. објавио свој први речник енглеског језика „Compendious Dictionary of the Engish Language“, а 1828. речник који и сада носи његово име.
1793 – Због издаје је, пред око 300.000 Парижана, на гиљотини погубљена француска краљица Марија Антоанета, супруга Луја XVI и ћерка аустријске царице Марије Терезије. Током Француске револуције постала је омражена личност која је гладном народу наводно поручила: „Ако немате хлеба, једите колаче“.
1813 – Почела је историјска Битка народа код Лајпцига у којој су снаге Шесте антинаполеоновске коалиције поразиле Наполеонове трупе и присилиле га да се 19. октобра повуче преко Рајне.
1837 – Српски кнез Милош Обреновић издао је указ о укидању свих врста кулука, осим кулука за одржавање путева и мостова.
1846 – Први пут је изведен већи оперативни захват под наркозом. Амерички хирург Џон Ворен употребио је етар као анестезију приликом уклањања тумора пацијенту у Општој болници Масачусетс у Бостону.
1854 – Рођен је енглески писац ирског порекла Фингал О’Флаерти Вилс, познат као Оскар Вајлд, најизразитији заступник ларпурлартизма у енглеској књижевности друге половине 19. века. Његово демонстративно кршење викторијанских друштвених конвенција завршило се двогодишњом казном затвора (1895) због хомосексуализма. Умро је у Паризу 1900. у беди и немилости (Дела: „Слика Доријана Греја“, „Важно је звати се Ернст“, „Идеалан муж“, „Срећни принц и друге приче“).
1886 – Рођен је израелски државник Давид Бен Гурион, један од лидера покрета за стварање јеврејске државе, први премијер од 1948. до 1953. и поново од 1955. до 1963.
1888 – Рођен је амерички писац Јуџин Гледстон О’Нил, творац модерне америчке драме, први амерички драмски писац добитник Нобелове награде за књижевност 1936. („Дуго путовање у ноћ“, „Жудња под брестовима“, „Електри приличи црнина“).
1910 – Један од пионира српског ваздухопловства Иван Сарић извео је пред више хиљада гледалаца у Суботици лет дрвеним „монопланом“ који је сам конструисао. На висини од 30 метара, у широком луку облетео је коњичко тркалиште. Летелица је изложена у Музеју ваздухопловства на београдском Аеродрому „Никола Тесла“.
1927 – Рођен је Гинтер Грас, један од најзначајнијих немачких књижевника 20. века, који је светску славу стекао првим романом „Лимени добош“ (1959), оштар полемичар и друштвени критичар („Лимбур“, „Псеће године“, „Локална анестезија“).
1945 – Основана је Организација за храну и пољопривреду УН (ФАО) са основним циљем да подигне ниво исхране и побољшања животног стандарда. Године 1979. овај датум установљен је као Светски дан хране.
1946 – На основу пресуде Међународног суда за ратне злочине у Нирнбергу, извршена је смртна казна вешањем над десеторицом немачких нацистичких вођа, међу којима су били и шеф дипломатије Јоахим фон Рибентроп и начелник штаба Врховне команде немачке војске Вилхелм Кајтел.
1959 – Умро је Џорџ Маршал, шеф Генералштаба америчке војске у Другом светском рату, један од иницијатора програма за обнову послератне Европе (1947) који је по њему назван „Маршалов план“. Добитник је Нобелове награде за мир 1953.
1964 – Кина је извела прву експлозију атомске бомбе и постала пета земља света која располаже нуклеарним оружјем.
1973 – Амерички државни секретар Хенри Кисинџер и северновијетнамски политичар Ле Дук То добили су Нобелову награду за мир за успешно окончане мировне преговоре. Ле Дук То је одбио да прими награду.
1978 – Пољски кардинал Карол Војтила изабран је за 264. поглавара Римокатоличке цркве као први неиталијански папа после 456 година, који је потом узео име Јован Павле II.
1981 – Умро је израелски генерал и министар одбране Моше Дајан, заслужан за успех у израелско-арапском рату 1967, када је Израел за шест дана освојио Синај, Газу, Западну обалу и Голанску висораван.
1982. – Умро је италијански оперски певач Марио дел Монако, назван „тенором епохе“. Захваљујући изузетном гласу и изванредном осећању за сцену, стекао је велику популарност и признање критике.
1983 – Умро је српски сликар и ликовни критичар Михаило Петров, један од водећих учесника у великом преображају уметности у Југославији између два светска рата. Био је професор Академије примењених уметности у Београду. Илустровао је многобројне књиге.
1984 – Црначки англикански бискуп Јоханесбурга Дезмонд Туту добио је Нобелову награду за мир, као друга истакнута личност црначке већине у Јужној Африци којој је додељена та награда. Бивши председник Афричког националног конгреса Алберт Џон Лутули добио је Нобелову награду за мир 1960.
1996 – На стадиону у главном граду Гватемале погинуло је 78, а повређено више од стотину људи у метежу насталом после покушаја навијача без карата да се пробију на трибине како би посматрали квалификациони меч за светско фудбалско првенство.
1998 – Под притиском међународне заједнице, јединице Војске Југославије на Косову почеле су повлачење у матичне гарнизоне, али су се наставили сукоби мањег интензитета између српских снага безбедности и косовских Албанаца.
2000 – У Београду је умро Милан Курепа, истакнути физичар, члан Српске академије наука.
2003 – Умро је Ласло Пап, легендарни мађарски боксер, освајач три златне олимпијске медаље у средњој категорији.
2004 – Умро је Пол Нице један од водећих заговорника хладног рата и „архитекта нуклеарног застрашивања“.
2007 – У саобраћајној несрећи код Нове Градишке у Хрватској погинуо је Тоше Проески (26) један од најбољих певача поп музике у Македонији и велика звезда целог региона.
2012 – Бившим председницима Србије Борису Тадићу и Хрватске Иви Јосиповићу уручена је у Европском парламенту Европска медаља за толеранцију, као признање за „допринос толеранцији, поштењу и моралној храбрости и помирењу“.
2013 – Дневник Вечерње новости прославио је 60 година постојања. Први број тог листа изашао је 16. октобра 1953. године.
2016 – У Црној Гори одржани су парламентарни избори на којима је највше гласова освојила Демократска партија социјалиста (ДПС), али недовољно да самостално формира владу; Државни органи Црне Горе су саопштили да се током изборног дана десио покушај државног удара, због чега је ухапшено 20 држављања Србије.
2020 – Швајцарски глечери наставили су да се топе забрињавајућом брзином, а снежни покривач на највећем глечеру на Алпима никад није био мањи, наводи се у годишњој студији Швајцарске академије наука.
Kina: Počeo kongres, Si se ne odriče upotrebe sile na Tajvanu
Преузмите андроид апликацију.
