Валери Божинов, бугарски нападач и некадашњи играч Партизана, и даље не мисли да окачи копачке о клин, нашао је свој мир у бугарској екипи „Септември“ из Софије и тресе редовно мреже.
У интервјуу датом познатом италијанском новинару Ђанлуки Ди Марцију говорио је о многим темама, али је поново објаснио како је на његову асистенцију први човек Фиорентине Пантелео Корвино довео Николу Миленковића и Душана Влаховића.
„Играо сам у Партизану и много добрих играча је прошло поред нас. Али, Душан још није напунио 16 година, али је већ био другачији, док ово причам пролазе ми слике из тог времена. Имао је свест о својим квалитетима и жељу да дође до врха. Рекао ми је „ја ћу бити Ибрахимовић Балкана“. Жељу да освоји свет до тада нисам видео, био је луд. Размишљао је само о терену, тренирао је интензивно, са необичном посвећеношћу за његове године“, истакао је не први пут Божинов.
И онда му је једног дана зазвонио телефон, са друге стране биуо је Корвино, како је Бугарин нагласио „његов фудбалски отац“.
„Какви су Влаховић и Миленковић, да их узмем? Рекао сам му да их апсолутно узме и да ће за две-три године утростручити вредност. Душан је имао луду жељу да стигне на врх и данас има квалитете да постане једна од најбољих нападача на планети. Никола је у Серији „А“ много напредовао, он има невероватне техничке и физичке способности“.
Речено, учињено. Данас је Влаховић у Јувентусу, Миленковић је још у Фиорентини, али њихове цене су далеко надмашиле улагања. Влаховићево време у Торину ће тек доћи.
„Није лако играти у Јувентус, поготово ако си млад и добро плаћен. Али, Душан је од оних који подноси притисак. У свему је као ја. Сигурно му је тешко кад екипа не трчи довољно, али мислим да је то нормално. Он може да направи разлику, жели да промени игру. Може да иде високо. Често разговарамо, бар једном недељно и видим у њему исту глад као кад сам га упознао са 16 година“.
Причао је Валери о својој италијанској каријери, великим саиграчима из Јувентуса, али ни после 20 година проди играња није се уморио.
„Не желим да станем, мењао сам тимове да бих нашао голове и спокој. За 20 година каријере многе ствари могу да се промене, многи други би волели да крну другим путем. Али, која је сврха живљења са жаљењем? Увек морамо да гледамо унапред. Некад сам играо са великим шампионима, сигурно не могу да се пожалим. Толико их је да не могу ни да их све именујем“, закључио је Божинов.
Преузмите андроид апликацију.
