Пољопривредна стручна служба Бачка Топола и „Савез произвођача ракије Србије“ организовали су завршну конференцију и презентацију резултата пројекта „Развој ракијског туризма Војводине и Шумадије“. Произвођачи ракије из ова два региона окупили су се у општини Топола како би сазнали како њихове дегустационе сале могу постати дегустациони туристички центри спојени у јединствену ракијску руту.
Србија као земља ракије могла би да учврсти свој бренд кроз јединствену туристичку понуду ракијских путева. Кроз сарадњу произвођача ракије из Шумадије и Војводине али и мапирања дегустационих сала као дегустационих туристичких центара повећава се како производња тако и видљивост квалитетних ракија.
„Од воћа имамо 50 хектара шљиве, исто толико вишње, а сада је у плану садња и пет хектара виљамовке. Одлучили смо се за ракију зато што смо хтели да направимо неки финални производ, да не продајемо полу производ а Србија је иначе позната по продаји полу производа, тако да смо хтели да изградимо неки свој бренд и то је разлог зашто смо ушли у производњу ракије. Вином се набавимо и не знамо а ово је нека традиција јер је и мој деда пекао ракију а ето сад сам научио и ја“, каже Александар Ерић, дестилерија „Ерић“, општина Оџаци.
„2018. године смо почели са радом дестилерије. У ту причу смо повезали и објединили и туризам и дестилерију и то ће нам и даље бити циљ. Сарадња са Бачком Тополом је одлична, само име јој каже, супер су људи и имамо заједнички циљ а то је да поставимо тај квалитет ракије на већи ниво него што је до сада рађено“, каже Зоран Бубања, дестилерија „Бубања“, општина Топола.
Регион Шумадије је већ заштитио географско порекло шумадијске шљивовице а тим путем би могла да крене и Војводина која је познатија по производњи јабуковаче и кајсијеваче.
„Овај концепт је већ познат на западу и везан је за руте вискија. Ми желимо то исто да направимо, да направимо путеве ракије а са тим у вези је урађен и један приручник за ракијски туризам. Дегустациони центар би требало да прво буде адекватно обележен туристичком сигнализацијом, затим мора да има и отворену и затворену дегустациону салу, након тога и подрум мора бити уређен за посете туриста. Такође читав екстеријер и околина би практично требало да буде један елемент понуде дегустационог центра, а оно што је најважније су вештине презентације и организације самих дегустација“, каже Дарко Ђуровић, магистар туризма задужен за едукацију о ракијском туризму.
„Шумадија је извор шљивовице и то је наше пиће које треба да се промовише, да ми максимално радимо на томе, тако да смо дошли на идеју да развијемо те ракијске путеве Шумадије и Војводине где смо пројектом показали, одабиром и мапирањем одређених произвођача који су се пријавили, да смо на јако добром путу. У овом трећем пројекту који ће доћи 2023. године где смо добили сагласност Министарства саобраћаја биће циљ да се постави сигнализација и да обележимо те дестилерије. Ми смо у Војводини у широкој некој лепези производа али оно што смо ми максимално дали акценат то је ракија од јабуке и кајсије. То су највеће површине и тамо где смо мапирали смо имали и најмању откупну цену. Размишљали смо и тржишно и економично и схватили да би се од те јабуке али и кајсије добила врхунска ракија када се добро издестилише“, каже Драган Танкосић, директор Пољопривредне стручне службе Бачка Топола.
Кроз раст кровног удружења представљеног у Савезу произвођача ракије Србије развија се и сарадња између ресорних министарства и самих дестилерија.
„Пре око две и по године имали смо двеста и нешто регистрованих произвођача, а сада их имамо већ преко седамсто. У оквиру савеза имамо преко 100 регистрованих произвођача који активно учествују у самом савету и сада организујемо и пар скупштина до краја године где ћемо примити још стотину произвођача. Ми им помажемо да они остваре своје циљеве брже и боље“, каже Горан Радосављевић, заступник „Савеза произвођача ракија Србије“.
„Дегустациони центри могу много да понуде туристима и то је ето већ почело да се дешава, уз неке измене закона о туризму, где ће и винари и ракијаши моћи да имају прилику да им дегустационе сале и винарије постану део туристичке понуде. Заштита географског порекла је нешто што је најважније и почели су да у регионима штите своје производе , не само ракију и вино, ту су и остали пољопривредни производи и то је веома добра ствар јер то значи да ћете бити препознати не само у Србији него и у свету“, каже Александар Богићевић, помоћник министра пољопривреде за рурални развој.
Кроз испуњавање низа организационих и техничких стандарда, а уз помоћ кровног удружења, произвођачи ракије из Шумадије и Војводине моћи ће да испуне стандарде за дегустационе центре који ће се на путевима ракије наћи и у туристичкој понуди Србије.
Преузмите андроид апликацију.
