Споразум о слободној трговини између Србије и Евроазијске уније велика је шанса за наше привреднике. Јелена Иванковић из Привредне коморе Србије рекла је за РТС да смо добили модеран, напредан споразум са могућношћу да се дограђује и који је наше тржиште слободне трговине проширио и на Киргијску Републику и Јерменију, што је повећало тржиште од 184 милиона људи.
Пре неколико дана на снагу је ступио Споразум о слободној трговини између Србије и Евроазијске економске уније.
Јелена Иванковић из Привредне коморе Србије рекла је, гостујући на РТС-а, да је споразум важан и природан наставак онога што смо већ имали – добрих трговачких односа са тржиштем Русије, Белорусије и Казахстана.
Споразум, како истиче, садржи интегрисане све видове либерализације и све што је било добро у та три споразума и што је унапређено са модерним принципима трговине и принципима Светске трговинске организације.
„Добили смо модеран, напредан споразум са могућношћу да се дограђује, који је наше тржиште слободне трговине проширио и на Киргијску Републику и на Јерменију, што је повећало тржиште од 184 милиона људи“, рекла је Иванковићева.
Земље које припадају Евроазијској унији су Русија, Белорусија, Казахстан, Киргијска Република и Јерменија. Први кораци у сарадњи су информисање привредника шта је то ново, шта је олакшано и убрзано.
Иванковићева каже да је добра вест да камиони више неће стајати на границама због формалних грешака које не утичу на порекло робе, а наше тржиште се проширило за 10 милиона људи.
Указује да тржиште Евроазијске уније има БДП од 5.000 милијарди годишње, лидери су по производњи угља, нафте, гаса, гвожђа, челика – по свим стратешким сировинама је богато подручје, окреће се и Кини и Индији и проширује се на све стране.
Нама овај споразум пружа могућност да добре ствари искористимо, истакла је она.
Иванковићева подвлачи да ће посебну корист од споразума имати агроиндустријски сектор, као један од водећих извозних сектора, зато што је наша извозна роба број један за Русију, која је 99 одсто евроазијског тржишта. Реч је јабукама, затим воћу, поврћу – смрзнуто, свеже, кондиторски производи, прерађевине од меса.
Сматра да ће бити користи и за оне који увозе сировине, који праве нешто овде па увозе сировине из ових земаља, поготово што је тамо у правилима о пореклу остала одредба о кумулацији порекла, тако да су поспешене инвестиције, сарадња, размена између партнера.
Има доста примера да се једна компанија разграна на тржиште Евроазијске уније па и на Србију, исто као што из ЕУ долазе улагачи па користе бенефите овог споразума, каже она.
