Изградња нафтовода кошта 100 милиона евра, а Хрватима годишње плаћамо 48 милиона евра.
Изградња новог нафтовода којим би се Србија снабдевала јефтинијим црним златом с Урала о чему се наша земља пре два дана договорила са Мађарском, значи пре свега диверзификацију извора снабдевања, односно да не зависимо само од једног правца – Хрватске, земље која користи сваку могућност да уради нешто лоше Србији. Убудуће то више неће бити могуће. Изградњом нафтовода, нових интерконекција пре свега са пријатељским земљама као што је Грчка, Бугарска, Румунија и Мађарска, Србија ће обезбедити енергетску стабилност, каже за „Политику” проф. др Стевица Деђански, из Центра за развој међународне сарадње.
Градња нафтовода може да се заврши за мање од 20 месеци ако се крене одмах, а кренуће се. Ако све буде ишло по плану, могуће је и много раније. Реална процена је да нафтовод кошта око 100 милиона евра или нешто више. Али, с обзиром на то да нас транзит Јадранским нафтоводом („Јанаф”) кошта 48 милиона годишње, то није превише – наглашава наш саговорник.
Упитан да ли се икада раније размишљало о градњи другог нафтовода, будући да је овај припао Хрватској после распада Југославије, иако је грађен и новцем Србије, одговара да до сада то није био проблем, јер смо мислили да се сви придржавају својих обавеза и да за тим нема потребе јер је Србија савестан купац.
Предност градње новог нафтовода је у томе што би нафта за нас била јефтинија, будући да бисмо увозили руско црно злато. Можемо ми и даље да наставимо да купујемо и преко Хрватске, али само када нама одговара и када нам дају најбољу цену – наводи Деђански.
Упитан да ли би с обзиром на одлуку Хрватске да само Србију изузме из снабдевања руском нафтом „Јанафом” наша земља могла да уведе реципроцитет и да рецимо забрани рад великих хрватских ланаца у Србији, или оних који су купили српске уљаре, производњу сладоледа, поврћа… одговара да Србија не треба да се понаша као Хрватска, јер ми ипак нисмо они.
Ми смо демократска земља на европском путу и иако нисмо чланица као Хрватска знамо и поштујемо правила пословања, слободне трговине, права и правде – напомиње он.
Како је Бета пренела анализирају се две опције спајања са нафтоводом „Дружба”, навели су из Министарства енергетике. Прва је изградња до Сегедина, до Алђе. Траса тог нафтовода који би обезбедио делимичан капацитет за снабдевање рафинерије у Панчеву била би дугачка 128 километара, од чега 104 на територији Србије, а процењена вредност инвестиције је 83 милиона евра, односно 64 милиона за изградњу на територији Србије. Друга опција за спајање са нафтоводом „Дружба” код Будимпеште је изградња од Новог Сада до Сазхаломбата, дужине 400 километара, а процењена вредност инвестиције је око 240 милиона евра.
Нафтовод „Дружба” који ради од 1964. године, са 4.000 километара најдужи је у свету, почиње у Самарској области у Русији, пролази кроз Брајнск и потом се рачва на северне и јужне цеви, пролазећи преко територија Белорусије, Украјине, Пољске, Немачке, Чешке, Словачке, Мађарске, Летоније и Литваније.
Преузмите андроид апликацију.
