У време инфлације када је цео свет у проблему с тим што људима новац вреди све мање, Србија није изузетак. Цене расту све брже, а грађанима постаје све теже да нађу начин да уштеде довољно да надоместе све што им је ове године „појела“ инфлација.
У таквој ситуацији није чудо да људи све више траже начине да уштеде новац, а да притом не жртвују своје најважније потребе. У наставку је шест једноставних начина који могу допринети томе да се крај месеца ипак не дочека без динара у џепу.
1. Градски превоз, а не аутомобил
Делује логично, али многима није лако да се одрекну свог четвороточкаша. У великим градовима попут Београда, Ниша, Новог Сада, Крагујевца, људи константно журе, правдајући том журбом потребу за аутомобилом, иако у свим већим местима постоји градски превоз.
Онако како људи који немају аутомобил успевају свугде да стигну и све да постигну, тако могу и они који аутомобил имају, али им је због раста трошкова живота, његова употреба постала сувише скупа. Уосталом, истраживања показују да је за релације од неколико километара и мање аутомобил заправо спорије превозно средство од на пример, бицикла.
2. Цегер уместо пластичних кеса
Осим што тако чувате животну средину, памучни цегери штеде и новац.
Можда на први поглед делује банално, али са ценама једнократних пластичних кеса које су у трговинским ланцима већ достигле 10 динара, трошак узимања кесе на каси, на годишњем нивоу достиже неколико хиљада динара. За оне којима је сваки динар битан, то уопште није занемарљиво.
3. Понесите ручак
Већина људи у Србији се током радног дана храни било у пекарама и разним продавницама брзе хране било поручивањем хране из ресторана, ако немају ту срећу да на послу имају кантину са плаћеним оброцима.
Промена те навике може донети озбиљне уштеде на месечном и годишњем нивоу, будући да је чак и обична пекара готово увек бар дупло скупља од „домаће радиности“. Припрема и доношење хране од куће захтева више времена, али је ем неупоредиво јефтинија опција ем углавном и далеко здравија.
4. Станите на пут банкарским накнадама
Да ли знате колико плаћате за разне банкарске услуге? Одржавање текућег рачуна, СМС нотификације, дозвољени минус, провизије за плаћање рачуна – све су то трошкови које банке редовно наплаћују од клијената, а којих они често нису ни свесни. Камата на кредит ни изблиза није једини издатак који свако од нас има према својој банци.
Према подацима НБС, у Србији послују 22 банке. Свака од њих самостално формира цену својих услуга и зато је и више него препоручљиво проверити колико новца сваког месеца остављате својој банци и да ли би преласком у неку од осталих 21 или укидањем неких услуга које вам заправо нису потребне, могли да уштедите новац.
5. Мање хране, мање отпада
Сви смо били у ситуацији да спремимо превелику количину хране, а потом је бацимо кад се поквари, тако директно бацајући новац у ђубре.
Према истраживању из 2019. године о бацању хране у Србији „свако од нас, укључујући целокупно становништво без обзира на узраст, баци око 35 килограма хране годишње, односно хране у вредности од око 10.000 динара“.
Та количина новца ни у најбоље време није мала, а посебно данас када инфлација чини потрошачку корпу све празнијом. Зато при куповини хране треба бити организован, не поводити се импулсивно за производима на рафовима, него куповати искључиво по списку, само оне намирнице које су нам потребне за планиране оброк у количини која нам је потребна. Корисно је усвојити и професионалну праксу да се прво троше оне намирнице које су раније набављене, како би се кварење робе свело на минимум, а тиме и трошак за наш кућни буџет.
6. Штедимо струју
Поред наведених предлога, једна од највећих уштеда може се остварити рационалним коришћењем електричне енергије, о чему ових дана непрестано говоре и сви државни органи, забринути за стабилност електроенергетског снабдевања током предстојеће зиме. Упоредна истраживања показују да се у Србији струја троши знатно више гледано и по глави становника и по јединици бруто домаћег производа него што је то случај у Европској унији. То значи да електричну енергију користимо нерационално, преноси сајт Данас.
Прећи на ЛЕД сијалице уместо обичних са жаруљом, укључивати светло само док се борави у просторији, подесити бојлер на средњу температуру, машине за веш и суђе укључивати само ноћу током периода јефтиније струје и ако је то могуће, прећи на алтернативне и углавном јефтиније начине грејања него што је то струја, савети су који често делују тривијално, али који колективно сваком домаћинству могу да уштеде много новца.
Jesenja supernamirnica: Ubrzava mršavljenje, jača imunitet i smanjuje rizik od raka jetre i dojke
Преузмите андроид апликацију.
