Попис становништва и имовине који се тренутно спроводи у Србији рађен је последњи пут 2011. године и очекујемо да ће показати да је за тих 11 година око 500.000 мање становника, изјавио је данас демограф Владимир Никитовић.
Никитовић је, гостујући у емисији Прави угао на Радио-телевизији Војводине, рекао да Влада Србије и разне друге институције и даље баратају бројком од близу 7.200.000 становника, изузимајући територију Косова и Метохије, али да је свима јасно да је та бројка много мања.
„Републички завод за статистику ради процену броја становника на годишњем нивоу, а последње истраживање са краја 2021. Године каже да нас је око 6,8 милиона, што је 400.000 мање у односу на 2011. Ми демографи очекујемо смањење броја становника од минимум 500.000 у односу на 2011. годину“, рекао је он.
Никитовић је рекао да је последњи извештај Уједињених нација за перспективе светског становништва указао на проблем депопулације на светском нивоу, али да се ти налази једнострано тумаче.
„Депопулација и старење нису суштинско национално питање, јер је то глобални процес који траје још од пре 50 година. То је као брод који иде у једном правцу, а ми не можемо да га зауставимо. Ми живимо на Старом континенту, а тај процес је почео у развијеном делу света. Број рођених континуирано опада још од индустријске револуције, јер није више постојала потреба за великим бројем деце која би радила све те послове. Са друге стране, дизањем ниовоа хигијене се смањила смртност деце. Човечанство је схватило да му није потребан толики број деце, а неки сматрају и да је одгајање деце напорно. Процес није текао уједначено, па тако негде имамо раст светског становништва који ће трајати до средине века, али до краја века ће се то уједначити“, објашњава он.
Никитовић каже да ми попис становништва радимо на старински традиционалан начин, од куће до куће, а да се он у свету ради комбинованом методом, то јест укрштањем са подацима из Централног регистра становништва, за који каже да код нас још није заживео.
Никитовић истиче да га хе изненадио баук који се у Србији створио око актуелног пописа, с обзиром на то да се попис спроводи на 10 година, а да се од последњег пописа ништа није променило, ни око питања, ни начина спровођења.
„Није то само у Србији, та хистерија која није утемељена је свуда, видели смо је и око короне, то је глобални феномен. Сви о свему имају мишљење, а то је почело од кад имамо интернет. Ствари које нису упитне одједном постану тема“, каже он.
Никитовић објашњава да је попис становништва важан и упоређује то са управљањем неким предузећем и питањем да ли нам је битно колико оно има запослених.
„Попис је тековина модерне цивилизације. Имамо здравствену, пореску евиденцију. Људи данас на интернету остављају много приватније информације од оних из пописа. Попис је на добробит грађана, јер држава онда зна какве су потребе грађана, око образовања или здравства“, наводи он.
Никитовић каже да Србија има закон о попису какав је и у другим државама, али да је очигледно да постоји неповерење у саму државу и њене службе, што нема везе са самим пописом.
„Пописивач има обавезу да не крши кодекс и онда имамо службенике који обрађују сакупљене податке. Ово је трећи попис у којем учествујем и не видим неку промену у односу на оно како смо до сада радили“, наводи он.
Никитовић објашњава да се све сакупљене информације обрађују као сумарни подаци, те да информације о појединачној особи нису интересантне.
„Сет питања се није променио у односу на попис од пре 20 година. Циљ евентуалних осетљивих питање је да се идентификује одређена популација и да јој се помогне“, закључује он.
Преузмите андроид апликацију.
